Godina izdanja: 2021
ISBN: 978-86-900799-2-6
Jezik: Srpski
Autor: Strani

LJUDOVIT ŠĆEVKO
MAREK MAHUT
MAROŠ PUHOVSKI

VOJNO BRATSTVO SLOVENA - politika Zapada prema slovenskim državama nije se promenila čak ni posle Drugog svetskog rata

Prevod - Martin Prebuđila

Izdavač - Društvo članova Matice srpske, Bačka Palanka

Godina - 2021

140 strana

21 cm

ISBN - 978-86-900799-2-6

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
1. Predgovor
2. Porodica naroda iz jednog praslovenskog korena
3. Šta nam je zajedničko, a šta različito
4. Svako ima svoje mesto, zajedno činimo celinu
5. Sazreli i samoodrživi
6. Ostajemo tu gde smo
7. Rusija kao branitelj slovenskog sveta
8. Slovenska uzajamnost nije istorijski mit
9. Živa ideja panslavizma u Prvom svetskom ratu
10. Braća po oružju protiv fašizma
11. Prebezi u partizane kao izraz pripadnosti
12. Odred kapetana Nalepke na strani sovjetskih partizana
13. Novo Razdoblje borbe uz rame slovenskih vojski
14. O 2. poljskoj armiji
15. Žrtve fašističkog terora u Slovačkoj
16. Odredi smrti, spaljena sela i masovne grobnice
17. Svoboda znači sloboda
18. Pobeda je počela da se rađa 1942.
19. Od Buzuluka do Praga
20. Potoci krvi na Dukli
21. Napad na Istok
22. Rat Zapada protiv našeg identiteta
23. AntiSlovenske igre i peripetije sa Konevom
24. Poruka za savremeni slovenski svet


"Sloveni, na oružje! Samlećemo fašističke uzurpatore!` Plakat sa ovim tekstom pojavio se na ulicama Moskve na početku Drugog svetskog rata a sa sličnim sloganom se slovenskim narodima obratio i ruski radio. Iako nam danas mnogi slogani i događaji od pre pedeset godina zvuče kao daleki odjek, ne bismo trebali da zaboravimo da su najveće breme najvećeg ratnog sukoba u istoriji čovečanstva podneli Sloveni - slično kao i u Prvom svetskom ratu. Na ratištima Evrope kao i u pozadini prema statističkoj proceni živote je izgubilo čak 32 miliona vojnika i civila iz redova slovenskog stanovništva, odnosno skoro polovina svih stradalih u ratu sa obe ratne strane. Politička karta Evrope se od tada bitno promenila. Izazovi, sa kojima je ideja slovenske uzajamnosti morala da se pomiri, postali su izazovi prošlosti. Danas se značenje pojma slovenska uzajamnost smatra za nešto prevaziđeno, često ga stavljaju ruku pod ruku sa propagandističkim ciljem da se razvodni kulturna, ali još više politička međusobna povezanost slovenskih naroda.

Postoji nekoliko razloga za trenutne protivrečnosti između političkih elita nekih slovenskih zemalja, podstaknute Zapadom. Najvažniji je, međutim, strah od političkog jedinstva Slovena, kojih u Evropi ima oko 350 miliona. Vojna i ekonomska dominacija najmoćnije slovenske države mogla bi da predstavlja veliku silu koja može da ugrozi geopolitičke interese Zapada. Zbog toga su potencijalne tendencije približavanja slovenskih naroda i usredsređivanje pažnje na kulturnu i istorijski dokumentovanu duhovnu bliskost ovih zemalja za nekoga neprihvatljive.

Slovenstvo, međutim, nigde na svetu nema između ostalih naroda paralelu u pogledu bliskog srodstva jezika i kulture, kao i uzajamnost, smeštene u istorijskoj svesti ove velike etničke zajednice. To je jednostavno činjenica: Sloveni su najbliži srodnici među srodnim i nesrodnim narodima Evropskog kontinenta.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Ĺudovit Števko Marek Mahút Maroš Puchovský