Godina izdanja: 2023
ISBN: 978-86-6343-190-4
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Podvučene tri rečenice na prve dve stranice knjige, ostatak u čistom i urednom stanju.

Autor - osoba Antonić, Slobodan, 1959- = Antonić, Slobodan, 1959-
Naslov Ukrajinski rat – buđenje Carstva / Slobodan Antonić
Ostali naslovi Ukrajinski rat
Vrsta građe stručna monografija
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2023
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Catena mundi, 2023 (Pirot : Pi-press)
Fizički opis 239 str. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Dimitrijević, Vladimir, 1969- (autor dodatnog teksta)
Dimitrijević, Vladimir, 1969- (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂSrpsko stanovište. ǂkolo ǂ10 ; ǂknj. ǂ3
(karton)
Napomene Tiraž 1.000
Autorova slika
Beleška o piscu: str. 237
Na koricama beleška o autoru s njegovom slikom
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Rusko pitanje -- Ukrajina -- 21v
Međunarodni odnosi -- Rusija -- 21v
Ukrajina -- Vojna istorija -- 21v
SAD -- Spoljna politika -- Ukrajina -- 21v

Ukrajinski rat – buđenje carstva je nova knjiga Slobodana Antonića. Napisana je na osnovu pažljivog i sistematskog istraživanja društvenih, kulturnih i ideoloških promena u Rusiji. Kako autor ističe u uvodu, ovaj veliki oružani sukob privukao je njegovu pažnju iz nekoliko razloga. „Prvi razlog je njegov uticaj na promenu samorazumevanja Rusa kao svetskoistorijskog naroda.“ Kako se jasno vidi u knjizi, na delu je svojevrsno odzapadnjačenje i razevropeizacija ruske identitetske sveti i geopolitičke misli. Drugim rečima, suštinska tema ove knjige jeste „jedan gorak i buran raskid sa Zapadom“ savremene Rusije. Ukrajinski rat, „kao nijedan drugi sukob pre njega, „nametnuo je zahtev stvaranja alternativne, nove, privlačne, državne, društvene ili istorijske ideje.“ Ali, kako izgleda ta ideja?
Kroz poglavlja ove knjige
Slobodan Antonić ističe da postoji nekoliko važnih pravaca ruske ideje. U prvom poglavlju on se bavi idejom imperije u Rusiji. Ona se kristališe kao, autorovim rečima, defanzivno hrišćansko carstvo, u čijem središtu je „zavetna misao o Rusiji kao trećem Rimu“. Ta imperija bila bi poslednje utočište hrišćanstva, odnosno Katehon.
U drugom poglavlju autor detaljno razrađuje jednu danas veoma provokativnu ideju, a nedovoljno zastupljenu. To je ideologija pravoslavnog socijalizma kao neke vrste sinteze različitih tradicija u Rusiji, ali i alternative obezboženom neliberalnom Zapadu. U trećem poglavlju, Slobodan Antonić piše o neovizantijskoj ideologiji i nasleđu u savremenoj Rusiji. U kojoj meri je savremena Rusija naslednica Istočnog rimskog carstva glavno je pitanje i ovog dela knjige i autora o kojima se ovde piše.
U trećem poglavlju autor se pozabavio različitim implikacijama imperijalne ideje o ruskom Konstantinopolju. U četvrtom poglavlju, pak, posebnu pažnju posvetio je ruskoj evropejštini. U pitanju je specifična škola mišljenja, samo donekle slična srpskim autošovinistima i drugosrbijancima, koja je bila spremna na integraciju u Zapad po svaku cenu. Danas je jasno da je ta cena bila nacionalni poraz u svakom smislu.
U šestom poglavlju Slobodan Antonić daje vrlo zanimljivu analizu stavova Dragoša Kalajića o evroazijskoj i hiperborejskoj sudbini Rusije. Ova škola mišljenja, koja nije ograničena samo na delo čuvenog srpskog polihistora, predstavlja možda osoben, ali svakako uticajan rukavac ruske ideje. Konačno, u osmom poglavlju, autor je pisao o rusofobiji među pripadnicima evropejske inteligencije u Srbiji. Na taj način je pokazao i kako se geopolitičke i ideološke promene u Rusiji reflektuju i kod nas.

Iz zaključka knjige Ukrajinski rat – buđenje carstva
„Nesumnjivo je veliki ruski ulog u Ukrajinskom ratu. No, ako ga dobije, Rusija svakako da više neće biti ista. A ni svet neće biti isti. U Rusiju su uprte oči mnogih potlačenih ljudi širom sveta. protivnika američkog imperijalizma,1064 koji čekaju da Rusi razbiju imperijalnu dominaciju SAD i uspostave multipolarni poredak. Mnogi mali narodi u svetu iskreno veruju u „sliku Rusije – pobedničke i lepe, koja sanja o društvenoj i božanskoj pravdi“.
U svim tim nadanjima svakako da ima i dosta preteranosti i poetizacije, koju ova velika zemlja izaziva – poput čuvenog Rilkeovog diktuma da se sve zemlje iviče s drugim državama, dok se samo „Rusija graniči s Bogom“. Nažalost, stvarnost je često toliko mračna i surova da je ljudski sasvim razumljivo pustiti nadi i poetizaciji da nam makar malo olakšaju život.
I zato, čekamo budućnost – koja svakako češće opravdava naše strahove nego nade, uvek razvejava naše zablude, i iznova otvara nove prilike da se ipak nadamo boljem i pravednijem vremenu što dolazi…

MG22 (NS)