ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2002
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Pun naziv: „Prosečni Evropejac kao ideal i oruđe opšteg razaranja / Plodovi nacionalnih pokreta na pravoslavnom istoku” – Konstantin Leontjev
Prevod: sa ruskog preveo Miroslav Ivanović
Izdavač: Naš dom (Beograd)
Pismo: Ćirilica
Broj strana: 142
Povez: Broš
Visina: 21 cm
Stanje: NOVA

Konstantin Nikolajevič Leontjev, monaško ime Klement, bio je konzervativni ruski filozof, caristički i imperijalni monarhista koji je zagovarao kulturno približavanje Rusije Istoku, nasuprot onome što je smatrao pogubnim egalitarističkim, utilitarističkim i revolucionarnim uticajima sa Zapada. Takođe je zastupao ideju da se Rusija kulturno i teritorijalno širi prema Indiji, Tibetu i Kini, verujući da je to prirodan pravac njenog istorijskog razvoja i civilizacijske misije.

Rođen je i odrastao na očevom imanju u Kudjinovu u Kalugskom gubernijumu. Njegov otac, plemić i vojni oficir, bio je otpušten iz službe zbog razuzdanog ponašanja, ali je intervencija ruske carice omogućila da Leontjevljevi sinovi ipak dobiju obrazovanje. Konstantin je najpre bio veren, ali je u 23. godini raskinuo veridbu iz ljubavi prema slobodi i umetnosti, što mu je kasnije otežalo život. Nakon završenih medicinskih studija u Moskvi, služio je kao lekar u Krimskom ratu.

Godine 1861. poveo je devojku grčkog porekla iz Feodosije, ćerku lokalnog trgovca, koju je kasnije oženio. Potom je živeo u raznim osmanskim gradovima kao ruski konzularni agent, a slobodno vreme posvećivao pisanju orijentalne proze sa različitim temama. U nekim njegovim delima može se naći osuda društvene netrpeljivosti prema homoseksualnosti, što je navelo pojedine istraživače da pretpostave kako je i sam mogao biti biseksualan.

Leta 1871. godine, nakon što se molio Bogorodici, preboleo je koleru i dizenteriju i tom prilikom obećao da će se zamonašiti. U jesen iste godine povukao se u ruski manastir na Svetoj Gori Atos, a kasnije, 1880. godine, prešao je u Moskovsko cenzorsko odeljenje, gde je objavio više zapaženih analiza romana Lava Tolstoja. Sedam godina kasnije, tajno je primio monaški postrig u Optinskoj pustinji, a život je završio kao monah u Trojice-Sergijevoj lavri. Umro je 24. novembra 1891. u Sergijevom Posadu od upale pluća.

Njegovo najpoznatije delo je zbirka eseja Istok, Rusija i Slovenstvo (1885–1886). Poput Danilevskog i Dostojevskog, Leontjev je bio duboko kritičan prema zapadnom potrošačkom društvu i kultu materijalnog blagostanja. Tradicionalno rusko vizantinstvo smatrao je blagoslovom i jakim protivotrovom protiv daljeg liberalizovanja društva. Njegove estetske i političke teorije imaju sličnosti sa Ničeovim i Špenglerovim idejama. Pre nego što je Špengler objavio Propast Zapada, Leontjev je već zastupao tezu o cikličnom razvoju civilizacija – od cvetanja i složenosti ka `sekundarnom uprošćavanju`, propadanju i smrti.

U politici je podržavao caristički apsolutizam i vlast aristokratije, a snažno je kritikovao druge slavenofile koje je optuživao za utopizam zbog podrške oslobađanju kmetova. Smatrao je da su sve velike religije doktrine pesimizma koje opravdavaju patnju i nepravdu ovoga sveta. Bio je izraziti pesimista i tokom poslednjih godina života izgubio je veru u mogućnost čovečanstva da stvori novu, posebnu kulturnu celinu. Predviđao je da će u 20. veku Rusiju zahvatiti krvava revolucija pod vođstvom `antihrista`, koja će biti socijalistička i tiranska, i u kojoj će vladari imati veću moć od samih careva. Govorio je: „Socijalizam je feudalizam budućnosti.“ Smatrao je da se takav scenario može sprečiti samo najstrožom reakcijom.








{KTJ30.018}
tags: Konstantin Nikolayevich Leontiev, Константи́н Никола́евич Лео́нтьев, pravoslavlje, zapad, istok