Autor: Domaći
Godina izdanja: ostalo
ISBN: ostalo
Jezik: Srpski

Ова важна историографија бави се дипломатским и спољнопо­литичким односима Србије у другој половини 19. века. Аутор, Јован Ристић, један од најзначајнијих државника и дипломата тога доба, детаљно описује однос Србије са великим силама, Аустријом, Русијом, Француском, Енглеском, Турском, али и блиским суседима, Румунијом, Грчком, Црном Гором, као и преговоре и дипломатске мисије које ће се водити до стицања независности. Прва књига се бави периодом од револуције 1848. до повратка Обреновића на власт, друга књига описује владавину кнеза Михаила, док се трећа бави владом намесништва у име малолетног краља Милана, чији је Ристић и био члан.

САДРЖАЈ
Предговор
Приступ
I. Србија и српски покрет у Угарској 1848–1849.
II. Србија и Кримска војна 1852–1856.
III. Пропаст олигархије 1856–1858.
IV. Рестаурација 1858–1860.

стр. 320

САДРЖАЈ
I. Ново доба 1860–1862.
II. Бомбардање Београда 1862.
III. Конференција у Канлиџи
IV. Србија и Порта после бомбардања Београда 1862–1864.
V. Извршење Канличкога протокола
VI. Мали Зворник
VII. Србија и Румунија
VIII. Србија усамљена
IX. Први дипломатски покушај Србије да ослободи своје градове
X. Утицај аустријско-прускога рата на Балканско полуострво
XI. Србија и Грчка
XII. Србија захтева градове
XIII. Преговори између Русије и Француске о судбини Балканскога полуострва
XIV. Предаја градова

стр. 420


САДРЖАЈ
Последња воља пишчева о објављивању ове књиге
Предговор пишчев од 4. маја 1874.
I. Спољашњи одношаји Србије у време топчидерске катастрофе – Проглашење Милана М. Обреновића за кнеза српског – Берат са наследством
II. Одношаји са Русијом и са Угарском после топчидерске катастрофе – Како владе ових двеју држава оцењују одлуку Кнежевског намесништва да предузме уставно преображење Србије
III. Oдношаји са Русијом за време француско-немачкога рата
IV. Одношаји са краљевином Јелинском за време заплета турско-јелинског (1868–1869) и за време француско-немачкога рата
V. Одношаји са Црном Гором
VI. Одношаји са Аустроугарском монархијом
Аустро-хрватске мутње по Босни за сједињење с Хрватском (стр. 121) – Предлог од аустроугарске стране за закључење једног уговора војно-политичке природе са изгледима придружења Србији: Босне, Херцеговине и Старе Србије (стр. 140) – Бајстова нота од 11. новембра 1870. (стр. 146) – Дунавско и ђердапско питање пред европском конференцијом у Лондону (стр. 152)
VII. Пут кнеза Милана у Ливадију – Бољи обрт одношаја с Русијом

VIII. Одношаји са Отоманском портом
Рад на дипломатском пољу да се Србија не спречава у праву да сама себи устав даје (стр. 237) – Намесништво захтева од Порте да се дигне Осман-паша, валија босански (стр. 250) – Заступање текућих послова код Порте (стр. 255) – Рад о вези жељезничкој (стр 261) – Преговори о Малом Зворнику (стр. 263)
IX. Рад на пољу просвете и цркве у пределима саплемених народа у Турској, нарочито у Старој Србији – Црквено питање бугарско
X. Комбинације о народним тежњама
Спремање земљишта да се Босна и Херцеговина управно присаједине Србији (стр. 312) – Покушај да се Србија прогласи за независну краљевину (стр. 332)