ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2017
Jezik: Srpski
Autor: Strani

IZMEĐU ERA OD KAPITALIZMA DO DEMOKRATIJE- Albion Smol

Sombor 2017. godina

Mek povez, ćirilica, 540 strana.

lepo ocuvaan ,sadrzaj je cist


Knjiga Albiona V. Smola, osnivača prve katedre za sociologiju u SAD.


Problem koja je Smol postavio, a koji se tiče napetosti koja postoji između kapitalizma i demokratije, danas je vrlo aktuelan. Moguće je da se on nadao da će demokratija u ovom sporu nadvladati i da će shvatanje da je jedina svrha kapitala da se neprestano uvećava biti potisnuto. Suprotno njegovim očekivanjima, poslednjih nekoliko decenja smo svedoci trijumfa kapitala nad radom i demokratijom, trijumfa koji se u ideološkoj sferi pojavljuje kao dominacija (neo)liberalizma. Takozvani „realni socijalizam` je odavno skršen, uloga sindikata bledi, radničku klasu sve više zamenjuje prekarijat, sačinjen od ljudi nesigurnog zaposlenja i niskih primanja. Naše vreme svedoči i pobunama protiv ovakvog stanja, pobunama koje nisu više pitanje podele na političku levicu i desnicu, ali jesu pitanje sukoba izteđu međunarodnog kapitala i nacionalnih snaga. Upozorenja Albiona Smola, kao i njegovo ukazivanje na moguća rešenja postojećih protivrečnosti, treba u ovim borbama još kako da budu uzeta u obzir.
Zaslužuje da se istakne i to da Smol želi da pokaže da se društveni napredak rađa iz sukoba, makar to bio i samo verbalni sukob —diskusija. Ovakav stav prema društvenim sukobima, tako različit u odnosu na zdravorazumsko shvatanje sukoba kao patološke pojave, karakterističan je ne samo za prvu generaciju američkih sociologa, kojoj pripada i Stćmol (Kozer, 2007), nego i za poglede socioloških klasika u ovoj oblasti, poput Karla Marksa, Georga Zimela (Georg Simmel), Ralfa Darendorfa (Ralph Dahrendorf) i Luisa Kozera (Lewis Coser).

Knjiga Albiona V. Smola, osnivača prve katedre za sociologiju u SAD.


Problem koja je Smol postavio, a koji se tiče napetosti koja postoji između kapitalizma i demokratije, danas je vrlo aktuelan. Moguće je da se on nadao da će demokratija u ovom sporu nadvladati i da će shvatanje da je jedina svrha kapitala da se neprestano uvećava biti potisnuto. Suprotno njegovim očekivanjima, poslednjih nekoliko decenja smo svedoci trijumfa kapitala nad radom i demokratijom, trijumfa koji se u ideološkoj sferi pojavljuje kao dominacija (neo)liberalizma. Takozvani „realni socijalizam` je odavno skršen, uloga sindikata bledi, radničku klasu sve više zamenjuje prekarijat, sačinjen od ljudi nesigurnog zaposlenja i niskih primanja. Naše vreme svedoči i pobunama protiv ovakvog stanja, pobunama koje nisu više pitanje podele na političku levicu i desnicu, ali jesu pitanje sukoba izteđu međunarodnog kapitala i nacionalnih snaga. Upozorenja Albiona Smola, kao i njegovo ukazivanje na moguća rešenja postojećih protivrečnosti, treba u ovim borbama još kako da budu uzeta u obzir.
Zaslužuje da se istakne i to da Smol želi da pokaže da se društveni napredak rađa iz sukoba, makar to bio i samo verbalni sukob —diskusija. Ovakav stav prema društvenim sukobima, tako različit u odnosu na zdravorazumsko shvatanje sukoba kao patološke pojave, karakterističan je ne samo za prvu generaciju američkih sociologa, kojoj pripada i Stćmol (Kozer, 2007), nego i za poglede socioloških klasika u ovoj oblasti, poput Karla Marksa, Georga Zimela (Georg Simmel), Ralfa Darendorfa (Ralph Dahrendorf) i Luisa Kozera (Lewis Coser).

knjiga Albiona V. Smola, osnivača prve katedre za sociologiju u SAD.
Problem koja je Smol postavio, a koji se tiče napetosti koja postoji između kapitalizma i demokratije, danas je vrlo aktuelan. Moguće je da se on nadao da će demokratija u ovom sporu nadvladati i da će shvatanje da je jedina svrha kapitala da se neprestano uvećava biti potisnuto. Suprotno njegovim očekivanjima, poslednjih nekoliko decenja smo svedoci trijumfa kapitala nad radom i demokratijom, trijumfa koji se u ideološkoj sferi pojavljuje kao dominacija (neo)liberalizma. Takozvani „ realni socijalizam` je odavno skršen, uloga sindikata bledi, radničku klasu sve više zamenjuje prekarijat, sačinjen od ljudi nesigurnog zaposlenja i niskih primanja. Naše vreme svedoči i pobunama protiv ovakvog stanja, pobunama koje nisu više pitanje podele na političku levicu i desnicu, ali jesu pitanje sukoba izteđu međunarodnog kapitala i nacionalnih snaga. Upozorenja Albiona Smola, kao i njegovo ukazivanje na moguća rešenja postojećih protivrečnosti, treba u ovim borbama još kako da budu uzeta u obzir.
Zaslužuje da se istakne i to da Smol želi da pokaže da se društveni napredak rađa iz sukoba, makar to bio i samo verbalni sukob — diskusija. Ovakav stav prema društvenim sukobima, tako različit u odnosu na zdravorazumsko shvatanje sukoba kao patološke pojave, karakterističan je ne samo za prvu generaciju američkih sociologa, kojoj pripada i Stćmol (Kozer, 2007), nego i za poglede socioloških klasika u ovoj oblasti, poput Karla Marksa, Georga Zimela (Georg Simmel), Ralfa Darendorfa (Ralph Dahrendorf) i Luisa Kozera (Lewis Coser).

Prof. dr Srđan Šljukić


(u sobi ,mali ormaric ,beli ,gore)