ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2019.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

RURALNE SREDINE U SRBIJI – SPASAVANJE SELA I DRŽAVE Branislav Gulan

Prometej, 2019.
283 strane, tvrd povez, udžbenički format.


Branislav Gulan se prihvatio nezahvalnog zadatka da sastavi studiju posvećenu problemima srpskog sela danas, koji su veoma brojni i teški. Kao ekonomista, publicista i novinar, autor se više decenija bavio problemima sela i poljoprivrede, tako da poseduje veliko znanje, ali i iskustvo, neophodno za valjano pisanje o agrarnim i ruralnim problemima.U tekstu se najpre sagledavaju najvažnija pitanja, među kojima se posebno izdvajaju demografski sunovrat sela (a time i celog srpskog društva). Gulanov pristup je ozbiljan, sistematičan i metodičan. On najpre daje dijagnozu stanja, precizno i detaljno opisujući sadašnju situaciju u našim selima. Pri tome se ne služi samo pukim ocenama i procenama, već koristi konkretne podatke kako bi svoje zaključke potkrepio. Izvori podataka koji se koriste su dvojaki. Jedan su zvanični statistički podaci, koji se znalački upotrebljavaju za oslikavanje trenutnog staea u srpskim selima. Rukopis obiluje statistikom, sa kojom se autor susretao tokom svog istraživačkog rada i koja značajno pomaže čitaocu da shvati ozbiljnost pitanja sa kojim se danas suočava srpsko selo. Drugi izvor podataka predstavljaju mala, ali veoma brojna samostalna istraživanja sprovedena u velikom broju naših sela, širom Srbije. Kroz ta istraživanja, predstavljajući nam konkretna sela, konkretne ljude i njihove svakodnevne probleme, slika situacije postaje sasvim jasna i oštra. Više od toga, pojedinačne sudbine naselja i pojedinaca toliko nam približavaju njihove teškoće da je nemoguće ne osetiti ih i ne razumeti o čemu se zapravo radi.Međutim, tu se priča ne zaustavlja. Gulan ne ostaje na ispraznoj kritici, nego nastoji da ukaže na načine na koje je moguće rešiti sve ono što muči stanovnike sela. Dva momenta nam se čine bitnima i njih ovde navodimo. Najpre, tu je komparativna perspektiva: navode se primeri i modeli poljoprivrednog i ruralnog razvoja u drugim zemljama koji bi mogli biti od značaja i za nas, ako bismo se na njih ugledali. Iz teksta je jasno da autor i te kako dobro poznaje stanje u drugim društvima, što je jedna od ključnih pretpostavki za razumevanje sopstvenog društva, ali i za rešavanje njegovih problema. Zatim, podvlači se značaj zemljoračnikog zadrugarstva za razvoj. I u ovoj oblasti autor ima bogato iskustvo, koje koristi kako bi na zadovoljavajući način istakao kako sve zadruge mogu pomoći poljoprivrednicima sela. Dodajmo još i to da je Gulan uključen i u konkretne akcije oko razvoja zadrugarstva u Srbiji, koje sprovodi Vlada Republika Srbije. Posebno je značajna činjenica da svuda u tekstu provejava stav da se sudbina srpskog sela ne može odvojiti od sudbine srpskog društva kao celine.Ukupno gledano, rukopis predsatvlja značajan doprinos sagledavanju problema u srpskim selima, kao i načinima njihovog rešavanja.