Godina izdanja: 2020.
ISBN: 9788671026321
Jezik: Srpski
Autor: Strani

O knjizi:

Knjiga italijanskog filozofa gramšijanske marksističke usmerenosti Dijega Fuzara važan je doprinos borbi za slobodu mišljenja, govora i zastupanja drugačijeg stava od društveno vladajućeg. Onaj ko razmišlja, taj je nekonformista koji ne strahuje od toga da bude u manjini. Najlepši i najmoćniji glasovi ne pevaju u horu nego su svojstva solista. Retki su tako upečatljivi primeri koji pokazuju istinitost ove rečenice kao što je knjiga Misliti drugačije. U čitavom delu autor spori vladajuće vrednosti i norme koje neoliberalni poredak nameće kao samorazumljive atomizovanom globalnom društvu. No, u svom obračunu s potrošačkom kulturom, „profitnom desnicom“ i neoliberalizmom, on ne štedi ni „kulturalnu levicu“, intelektualce i novinare, gramšijevskim rečnikom „funkcionere nadgradnje“, pokazujući da su i oni umnogome doprineli stvaranju jednog politički korektnog diskursa koji sputava kritiku kao conditio sine qua non društvenog razvoja. Upravo zbog toga što je postojeće banalno i samorazumljivo najčešće je pošteđeno kritike, a time je zaprečen razvoj ličnosti i društva.

O autoru:

Dijego Fuzaro rođen je 1983. u Torinu, gde je diplomirao i završio postdiplomske studije iz oblasti istorije savremene filozofije. Doktorirao je na Univerzitetu Vita-Salute San Rafaele u Milanu, gde predaje istoriju filozofije i koordinira Centrom za interdisciplinarna istraživanja istorije ideja, čiji je jedan od osnivača. Rukovodilac je internet stranice `Filozofija i njeni heroji` ( referentne tačke za filozofske rasprave u Italiji. Autor je velikog broja stručnih radova među kojima se ističu: Dobro se vratio, Markse (2009), Biće bez vremena. Ubrzanje istorije i života (2010), Minimalna Merkatalija . Filozofija i kapitalizam (2012), Budućnost je naša. Filozofija akcije (2014), Idealizam i praksa. Fihte, Marks i Đentile (2013), Antonio Gramši. Strast da se bude u svetu (2015).

Italijanski dnevnik La republika (La Repubblica) svrstao ga je među tri najmlađa evropska filozofa koji najviše obećavaju, zajedno sa Tristanom Garsijom iz Francuske i Markusom Gabrijelom iz Nemačke.