ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1997.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Pol Kenedi - Priprema za dvadeset prvi vek

Sluzbeni list, Beograd, 1997.
Tvrd povez, 389 strana, tackice na forzecu i abzecu, na nekoliko mesta obelezavano grafitnom olovkom (uglavnom margine, tj, oznacavani pasusi).

Пол Мајкл Кенеди (1945) један је од најутицајнијих теоретичара међународних односа. Овај амерички историчар британског порекла студирао је у Њукаслу, докторирао 1970. године на Оксфорду, потом je 1983. године постао професор историје на Универзитету Јејл у Њу Хевену (САД), а после тога директор Међународних безбедносних студија. Предавао је на више америчких и европских универзитета и писао анализе за најутицајније светске часописе. Члан је Америчке академије наука и Британске академије наука. Његово научно истраживање усмерено је ка анализи историје британске спољне политике, међународних односа, економске и војне моћи, као и тзв. великих стратегија. У Кенедијевим савременим проучавањима доминирају питања која се односе на опадање моћи САД и будућег позиционирања ове државе у међународним пословима.

Пол Кенеди је аутор бестселера Успон и пад великих сила – економска промена и ратовање од 1500. године до 2000. године, која је објављена уочи завршетка Хладног рата (1987) и до данас је преведена на двадесетак светских језика. Остала његова значајна дела су: Реалности у основи дипломатије. Историјат утицаја на британску спољну политику 1870–1945 (1981), Стратегија и дипломатија 1870–1945 (1983), Успон и пад доминације британске морнарице (1986), Велике стратегије у рату и миру (1991), Припрема за 21. век (1993), Од рата до мира. Измењени стратегијски пејзажи у 20. веку (2000), Глобални трендови и глобално управљање (2002), Парламент народа. Прошлост, садашњост и будућност Уједињених нација (2006) и др.

Основа Кенедијевих анализа је у интеракцији економске и геополитичке моћи, што је питање с којим се суочавају све државе – а посебно велике силе – које су одувек настојале да повежу своје државне циљеве с државним ресурсима. Отуда је један од његових најважнијих ставова онај о економској моћи која се испољава у војној моћи, а која је опет неопходна да би се заштитили економски интереси једне велике силе. Међутим, анализирајући успоне и падове великих сила у историјском контексту, Кенеди је одбацио строги економски детерминизам и указао да економија у потпуности не одређује историјске процесе нити је искључиви узрок геополитичке експанзије или регресије држава, већ су то често и фактори попут географије, војне организације, морала нације, система савезништава и сл.

Поред историјских тема Кенеди се бавио и футуристичким предвиђањима међународних односа, посебно положајем националне државе у транснационалним процесима (Ка двадесет првом веку). Он се у крајњој линији покорио доминантној глобалистичкој мантри о неопходности стварања светске државе, истичући да је национална држава погрешна врста политичке јединице у новим околностима, као и да је због измењених економско-технолошких правила неопходно измештање ауторитета на један виши супранационални ниво (међународне институције, велике корпорације, економске и политичке интеграције), односно на нижи и ефективнији субнационални ниво (федералне јединице, региони, економски ентитети). Овакав однос према националној држави проистиче из Кенедијевог става да је она за неке проблеме превелика, а за друге проблеме превише мала.

Из перспективе америчких унутрашњих противречности делује веома актуелно његова хипотеза о деклинизму САД, о којој је као феномену писао у последњој деценији прошлог и првој деценији овог века. У том смислу је индикативна његова полемика са следбеницима Џозефа Наја који су заступали гледиште о томе да ће америчка доминација у светским пословима бити настављена и у будућности (Џозеф Нај, Предодређени за вођство – промена природе америчке моћи).