Godina izdanja: 2006
ISBN: 978-86-7549-484-X
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Srbija posle 2000.

Izdavač: Službeni glasnik, Beograd
Edicija Stav, knj. 2
Povez: broširan
Broj strana: 279
Knjiga je bila u kontaktu sa vodom; listovi su blago talasasti, a poslednji je delimično slepljen sa zadnjom koricom.
Ako se ovo izuzme knjiga je veoma dobro očuvana.

Reč tranzicija predstavlja jednu od onih famoznih reči, koje, kad uđu u upotrebu, postanu toliko popularne da se koriste preko svake mere masovno i često, i onda i tamo gde im jeste i onda i tamo gde im nije vreme i mesto. Takve reči najčešće caruju sezonu ili dve – a onda polako počinju da padaju u zaborav. Zamenjuju ih nove famozne reči.

Reč tranzicija, je međutim, mnogo dugovečnija, jer je pojava na koju ukazuje dugotrajna, sa tendencijom da se pretvori u permanentan proces, sličan nekadašnjoj „revoluciji koja teče“. Reč se u ovdašnjem javnom govoru odomaćila pre desetak godina, a pojava je u najmanju ruku dvadesetak godina stara, s tim što je u Srbiji i novonastalim eksjugoslovenskim državama u prvoj deceniji svog trajanja nazivana drugačijim imenima.

Prelazak iz jednopartijskog socijalizma u višestranački kapitalizam – a to je ono što pod tranzicijom podrazumevamo – u svim bivšim istočnoevropskim diktaturama počeo je početkom devedesetih, a zbog lokalnih specifičnosti na koje nije moguće nakalemiti gotove, zapadne šablone, kao i zbog uzaludnosti pitanja koji od različitih zapadnih šablona uopšte treba da bude primenjen, trajaće, verovatno, onoliko dugo koliko, na globalnom nivou, budu trajali kapitalizam i parlamentarna demokratija.

U knjizi Elita, građanstvo i slaba država Slobodan Antonić, lucidno osvetljava suštinske aspekte pomenutog paradoksa. Iako su najnoviji među tekstovima koji čine ovu knjigu napisani 2006, ona danas ne gubi na aktuelnosti, što govori o kvalitetu napisanog, ali istovremeno i o apsurdnoj beskonačnosti tranzicije, koja postaje samoj sebi svrha.

(K-149)