Godina izdanja: 1993
ISBN: 86-7979-012-5
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor - osoba Milivojević, Snježana, 1956- = Milivojević, Snježana, 1956-
Matić, Jovanka, 1954- = Matić, Jovanka, 1954-
Naslov Ekranizacija izbora : TV prezentacija izborne kampanje 92. u Srbiji / Snježana Milivojević, Jovanka Matić
Vrsta građe nastavna građa
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1993
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vreme : Publikum, 1993 (Beograd : Publikum)
Fizički opis 185 str. : ilustr. ; 24 cm
Zbirka ǂBiblioteka ǂKazaljka ; ǂknj. ǂ1
(broš.)
Napomene Tiraž 1.000.
Beleška o autorkama: str. 183.
Predmetne odrednice Televizija (sredstvo informisanja) -- Izbori -- Srbija -- 1992
Izborna kampanja -- Srbija -- 1992
Izbori -- Politički marketing -- Srbija – 1992

Predgovor
Dva su momenta ukazivala da će televizija u predstojećim izborima imati presudan značaj u profiliranju izbornih preferencija birača. Prvi je iskustvo prethodnih, prvih više-stranačkih izbora u Srbiji, a drugi, politički značaj koji su zahtevu za ravnopravan pristup medijima pripisivali opozicioni lideri. I na osnovu površnih analiza rađenih `90, formirano je uverenje da je RTS izuzetno pristrasno predstavljala politiku tada vladajuće partije SPS i predsedničkog kandidata Slobodana Miloševića, a da je bila najzaslužnija za negativni imidž opozicije kao celine i njenih najistaknutijih ličnosti. Zbog toga su vodeće opozicione partije izlazak na nove izbore uslovile potpisivanjem medijskih pravila о nepristrasnom i fer izveštavanju u vreme kampanje. Dogovor о medijima, postignut posle dugih pregovora, nije odražavao zadovoljstvo svih učesnika, ali je definitivno utvrdio „medijsko pitanje“ kao jedno od najznačajnijih područja političkog sukobljavanja u Srbiji.
U sredinama duge tradicije jednopartijske kontrole nad medijima, poput naše, medijsko pitanje uvek je više političko nego profesionalno. Saznanja о medijima su oskudna, a fascinacija njima ogromna. Naročito je moć kojom zrači TV ekran privlačna za sve učesnike u političkoj utakmici. Publika, iako nespremna da prizna veliki uticaj televizije, živi u svakodnevici potpuno kartografisanoj TV receptima. U društvu je mnogo više interesovanja za razgovor о instrumentima medijske kontrole nego spremnosti za uspostavljanje profesionalnih žurnalističkih standarda; za iščitavanje odnosa socijalnih snaga sa ekrana nego za dekodiranje TV proizvoda. Ni medijski profesionalci ni stručna javnost ne bave se sistematski analizom TV sadržaja, iako se ključ za tumačenje medijskih efekata nalazi u sferi medijske semantike.
Ova studija, zasnovana na rezultatima istraživanja „TV prezentacija izborne kampanje `92. u Srbiji“, prvi je pokušaj s da se analizom izbornih TV programa rekonstruišu ključne TV strategije uticaja na birače. Analizom sadržaja svih relevantnih programa dve najuticajnije TV stanice u Srbiji, u vreme kampanje, ustanovljene su njihove osnovne narativne, vizuelne i lingvističke karakteristike. Komparativna analiza programa RTS i NTV rađena je sa dvostrukim ciljem: da se istraži njihova ukupna izborna produkcija i da se prikažu razlike u medijskoj prezentaciji istih događaja, da se na uvid stave različiti mehanizmi simbolizacije iz TV repertoara.
Imajući na umu organizacione, finansijske i uređivačke razlike, a pre svega nejednake produkcijske i emisione mogućnosti dve TV kuće, izloženu komparativnu analizu treba shvatiti uslovno: dve tako različite TV produkcije mogu se porediti samo programski. Nikakva druga komparacija nije moguća između medija od kojih je jedan višestruko favorizovan i čija je verzija realnosti vrlo bliska oficijelnoj, a drugi pod stalnim osporavanjem i mogućnošću suspenzije.
Ustanovljene razlike u ekranizaciji izbora na RTS i NTV demonstriraju značaj medijskog pluralizma i podsećaju da je većini gledališta u Srbiji i danas dostupna samo slika sveta sa zaštitnim znakom RTS. Preduslov demokratske političke komunikacije je tolerancija i mogućnost kompeticije između različitih verzija realnosti i nemogućnost da se bilo koja od njih brani onemogućavanjem drugih. Kada u Srbiji ovo saznanje postane opšteprihvaćeno, nijedna vlast neće moći nijednu televiziju da štiti monopolom.
U Beogradu, avgusta 1993.
MG126