ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Godina izdanja: xxxx

Milomir Marić Deca komunizma
Tvrdi povez
Veliki format

Деца комунизма је историографска књига и бестселер новинара Миломира Марића из 1987. године, која се бави животима високих функционера Комунистичке партије Југославије и друштвено-политичких радника, на начин који је по први пут одступао од њихових званичних биографија.

Као млад новинар, Миломир Марић је почео да се упознаје и дружи са многим истакнутим политичарима и члановима Савеза комуниста Југославије, на заласку или крају њихове каријере. То му је омогућило да сазна и чује многе појединости о којима се није говорило на званичним местима. Из свега тога, настала је књига `Деца комунизма`.

На почетку књиге, Марић описује предратне функционере Комунистичке партије Југославије, међу којима су многи пострадали у Стаљиновим чисткама или под чудним околностима. Неки од људи о којима овде говори јесу: Карло Штајнер, Живојин Павловић, Драгиша Васић, Владислав Рибникар, Божидар Масларић, Сима Марковић, Мустафа Голубић, Иван Мачек, Илија Милкић, Триша Кацлеровић, Иван Марић, Јосип Копинич...

Књига `Деца комунизма` је пружила нове погледе на биографије многих партијских функционера, који су до тада били недодирљиви и измицали свакој критици или преиспитивању. Ту се бави животима Константина Коче Поповића, Владимира Велебита, Родољуба Чолаковића, Сретена Жујовића Црног, Светозара Вукмановића Темпа, Срђе Прице, Владимира Дедијера, др Николе Петровића, Благоја Нешковића, генерала Велимира Терзића, Михаила Швабића, Радована Зоговића, Ратомира Ратка Дугоњића, Авда и Олге Хумо...

На самом крају, говори се о познатим учесницима великих студентских демонстрација 1968. године: редитељима Душану Макавејеву, Желимиру Жилнику и Љубиши Ристићу.

У овој књизи, први пут се говорило о многим стварима које је прећутала званична историографија у социјалистичкој Југославији. Штампане су до тада непознате фотографије кардинала Алојзија Степинца на прослави Дана устанка народа Хрватске у Загребу 1945. године, где се налази поред Владимира Бакарића и совјетских генерала на свечаној бини. Откривено је и да је владика Николај Велимировић био заточеник логора Дахау, као и да је постојала сарадња југословенских партизана са немачким окупационим снагама, када се до тада писало и говорило само о сарадњи генерала Михаиловића са окупаторима. Такође, први пут се писало о Анти Топићу Мимари.

Осим рушења историјских табуа, Миломир Марић је желео да укаже на суноврат једне генерације која изнова ствара оштре класне разлике и где деца партијских кадрова уживају апсолутне привилегије:

Чак ни велики криминалац ниси могао да постанеш ако ти отац није био пуковник УДБЕ или КОС-а.
— Миломир Марић
Literarna zanimljivost i uverljivost odvela me je nužno u neistražene paralelne svetove obaveštajnih službi, policijskih i diplomatskih tajni, pustolovina i avantura, kaprica moćnika, ličnih i porodičnih drama i tragedija. Pobednici i heroji, suvereni junaci i sudije istorije, literarno najčešće deluju nezanimljivo, izveštačeno i lažno, za razliku od pobeđenih, sklonjenih, isključenih, onih u manjini – odbačenih grubo kao narodni neprijatelji, izdajnici, smutljivci, kolebljivci, nezadovoljnici i neistomišljenici svih boja. Ljudi koji su, kad je grmelo, pogrešno procenili političku situaciju...