ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2002
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Leont`ev, Konstantin Nikolaevič
Naslov Prosečni Evropejac kao ideal i oruđe opšteg razaranja ; Plodovi nacionalnih pokreta na pravoslavnom istoku : eseji / Konstantin Leontjev ; s ruskog preveo Miroslav Ivanović
Vrsta građe esej
Jezik srpski
Godina 2002
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Naš dom ; Lausanne : ǂL`ǂage d`homme, 2002 ([b. m. : b. i.])
Fizički opis 142 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Ivanović, Miroslav
Zbirka ǂBiblioteka ǂOtpori
Napomene Napomene uz tekst.
Predmetne odrednice Istočno pitanje
Evropa -- 19v -- Političke prilike
Balkan -- 19v -- Političke prilike

Ukidanje raznovrsnosti kultura, uprošćavanje i stapanje pojedinaca i društava, svođenje ljudskog bića na mehanički sklop, sva ta stremljenja ocrtavaju suštinski nagon savremenih utopija zapadnog sveta. No, da li je ta sumorna perspektiva isključivo svojstvena ekstremnim ideologijama racionalnosti – socijalizmu i komunizmu?
U ovom tekstu, koji dopunjuje njegov veliki ogled „Vizantinizam i slovenski svet“, Konstantin Leontjev razmatra ideje glavnih mislilaca građanskog liberalizma (Abua, Ovena, Gizoa, Mila i drugih) i dokazuje da svirepa uravnilovka jednoumlja kalupi sve glavne tokove evropske misli XIX veka, kako najradikalnije, tako i najumerenije.
Bilo kroz krvavu revoluciju ili kroz buržujsku udobnost, proriče Leontjev, Zapad stremi ka rušenju svih civilizacija i opštem unazađivanju. Tom često nesvesnom nagonu on suprotstavlja šarolikost tradicionalnih, oštro raščlanjenih društava, i polaže svoje nade u duhovnu originalnost slovenstva.

Konstantin Nikolajevič Leontjev (rus. Konstantin Nikolaevič Leontьev; Kudinovo, 25. januar 1831 – Trojice-Sergijev Posad, 24. novembar 1891) je bio ruski pisac, publicista i religiozni mislilac.
Rodio se 13. (25) januara 1831. godine u selu Kudinovo u Kaluškoj guberniji Ruske imperije, kao sedmo dete sitnog plemića Nikolaja Borisoviča Leontjeva. Osnovno obrazovanje dobio je vlastitom domu od svoje učene majke Feodosije Petrovne. Godine 1849. svršio gimnaziju u Kalugi s odličnim ocenama, nakon čega se upisuje na Medicinski fakultet moskovskog univerziteta. Godine 1854. odlazi u Krimski rat kao vojni lekar. Iz vojne službe izlazi 1857. godine, i sve do 1863. radi kao lekar u Moskvi, Sankt Peterburgu i na veleposedu barona Rozena u Nižnjenovgorodskoj guberniji. Godine 1861. na Krimu se oženio Jelisavetom Pavlovnom Politovoj, ćerkom jednog grčkog trgovca koja je posle duševno obolela i umrla nesrećnim slučajem. Nekoliko godina pre stupanja u diplomatsku službu Leontjev raskida sa tada popularnim liberalizmom i postaje ubeđeni konzervativac. Od 1863-73. je ruski konsul u više grčkih i turskih gradova na Balkanu. Godine 1871. oboleo je od kolere i jedva preživevši doživljava duhovno obraćenje za kraćeg boravka na Svetoj gori. Od 1880-87. cenzor je u Moskvi. Od 1887. živi nedaleko od manastira Optina pustinja, pod duhovnim rukovodstvom starca Amvrosija. 23. avgusta 1891. godine primio je tajni postrig s imenom Kliment. Posle toga, po savetu o. Amvrosija, napušta Optinu i prelazi u manastir Trojice-Sergijev Posad. 12 (24). novembra 1891. godine Konstantin Nikolajevič umro je od oboljenja pluća i pokopan je na manastirskom groblju blizu hrama Majke Božje černigovske.
Književni i publicistički rad
Leontjev se u književnosti javlja 1851. godine svojim prvim delom, komedijom „Женитьба по любви“. Turgenjev delo odlično ocenjuje, ali ga cenzura zabranjuje. Leontjev se ne obeshrabruje i nastavlja s pisanjem. Pažnju književne javnosti skreće na sebe svojim prvim većim romanom „Подлипки“. Njegovo drugo veće delo je roman „В своем краю“ iz 1864. godine. Piše pod idejnim uticajem Žorž Sand a stilski je blizak Turgenjevu.
Nakon duhovnog obraćenja objavljuje radove prožete konzervativizmom i pravoslavljem. Stilski originalne su mu priče, pripovetke i romani iz diplomatskog perioda njegovog života: „Очерки Крита“, „Хризо“, „Хамид и Маноли“, „Одиссей Полихрониадес“, „Из жизни христиан в Турции“, „Сфакиот“, „Камень Сизифа“ i dr.
Njegovi prvi važniji publicistički radovi su „Панславизм и греки“, „Панславизм на Афоне“, te znamenita rasprava „Византизм и славянство“. Svoje najvažnije rasprave Leontjev je objavio u svom zborniku „Восток, Россия и Славянство“ (Istok, Rusija i slovenstvo, Moskva 1885-86), te u brošuri „Национальная политика как орудие всемирной революции“ (Nacionalna politika kao oruđe svetske revolucije, Moskva 1889).
U svojim publicističkim radovima Leontjev je originalan i talentovan propovednik krajnje konzervativnih pogleda koje karakterišu sledeći stavovi: a) realno-mističko, strogo crkveno i monaško hrišćanstvo vizantijskog i delimično rimskog tipa, 2) snažna i monarhistička država i 3) narodni život nenarušen globalizacijom liberalizma i demokratije.
Originalno je razradio pravoslavni pogled o kraju čovečanstva. Prema njemu ljudska istorija odvijaće se prema tri stepena: prvi stepen označava najviši stepen ljudskog razvoja, u drugom stepenu čovečanstvo bi doživelo trijumf „prosečnog, srednjeg čoveka“, zatim bi sledio „kratkovremeni procvat tih poslednjih ljudi“ i na kraju kraj čovečanstva prouzrokovan razvratom, beznađem i smutnjom među ljudima.
Dela Konstantina Leontjeva se ponovo počinju objavljivati u postsovjetskoj Rusiji, a u toku je objavljivanje njegovih sabranih dela i u srpskom prevodu.
MG20 (N)