ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

nova
sa posvetom autora
Od početka razbijanja zajedničke države nijedna politička garnitura nije se potrudila da realno sagleda razvoj međunarodnih odnosa i mesto i ulogu Srbije na geopolitičkoj karti sveta. Posle pada Berlinskog zida, Srbija se ponašala kao da se ništa ne dešava. Ispalo je da je Srbija postala nezavisna država kada više nijedna bivša jugoslovenska republika nije htela da ostane u nekoj, ni najlabavijoj formi državne zajednice sa njom. Čak je zatražila međunarodno priznanje i članstvo u UN, pogazivši obraz otadžbine Srbije i njenu državnost još od vremena Nemanjića. Nikako da izađeiz stanja geopolitičke dezorijentacije.
Srbija je, upravo zbog nerazumevanja razvoja odnosa na geopolitičkoj sceni, bila i ostala „jedna slamka među vihorove” i „sirak tužni bez igđe ikoga”. Neretko se sa mnogima svađala,a još češće prihvatala ucene i poniženja, sve manju šargarepu, a sve veći štap. Nismo išli problemima u susret, predlagali rešenja, a u džepu imali rezervnu varijantu, već po pravilu kaskali za njima i prihvatali (na svoju štetu) tuđa rešenja. Hvalili se nekakvim liderstvom u regionu, formulisali spoljnu politiku na bazi nekakvih stubova i nedoraslih strateških partnerstava, promovisali mantre da EU nema alternativu, zatim i Kosovo i EU, pa onda i Rusija i EU, da bi došli do toga da nam Nemačka treba da bude „motor razvoja” i da „svi koji čak i pomišljajuda ćemo preživeti bez EU lažu”.

Nekritički smo prihvatili „tranziciju”, ne shvatajući da njeno becpogovorno sprovođenje, po zamisli i strategiji multinacionalnog kapitala, međunarodnih finansijskih institucija i trgovinskih lobija, vodi privredu zemlje u neokolonijalni status, koji je u nekim segmentima, bezobzirniji od klasičnog kolonijalizma.
Zbog svega se opravdano postavlja suštinsko pitanje:da li Srbija ima teritorijalni, ekonomski i politički suverenitet? Istina, u eri globalizacije malim i ekonomski slabim državama veoma je teško da očuvaju svoj suverenitet. Dobro znamo kako Srbija stoji sa teritorijalnim suverenitetom nad petnaestak procenata svoje teritorije, nad svetom srpskom zemljom, ali nije u zavidnom položaju ni kada su u pitanju i ekonomski i politički suvereniteti. Dovoljno je pogledati stanje u bankarskom, ali i u proizvodnom sektoru. Strani faktor utiče na donošenje važnih državnih odluka, čak i na formiranje vlada. U takvim uslovima ugroženog i/ili okrnjenog suvereniteta zemlja postaje banana država, sa veoma pogubnim posledicama po svoje građane.

Da li u Srbiji postoje snage sposobne da formulišu državni i nacionalni interes, postave cilj i razrade strategiju za izlazak iz sadašnje nimalo zavidne sveopšte situacije u zemlji i njenog mesta i uloge u svetu. Da dezorijentisanom narodu, posebno mlađim generacijama, povrate nadu i veru da im država može stvoriti uslove da ostanu u svojoj otadžbini i radom obezbede pristojan život dostojančoveka. Samo ako Srbija pametno angažuje svoje materijalne i posebno ljudske potencijale, ima šanse da izađe na put oporavka i ozdravljenja. Ono što dođe sa strane biće veoma skupo i sa ucenama. Da već jednom shvatimo da se oporavak ne gradi isključivo na stranom kapitalu.
Potrebni su nam državnici sa vizijom, optimisti, koji će znati da adekvatno angažuju sve relevantne faktore društva, posebno nekompromitovane i kompetentne intelektualce sa integritetom, iskustvom i znanjem, u osmišljavanju i definisanju tri najvažnija državna i nacionalna cilja: uređenje države, očuvanje njene celovitosti i bezbednosti i stvaranje uslova da se Srbija uvrsti u red ekonomski razvijenih država sveta. Da shvatimo ko su nam prijatelji u svetu i čiju podršku, pomoć i razumevanje, bez ucena i ultimatuma, možemo da očekujemo. Da se država Srbija konačno vrati otadžbini Srbiji i njenim vrednostima.
KORO.7