ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1993
Jezik: Srpski
Autor: Strani

176 strana

JUmro je u 94. godini matematičar, akademik, svetski priznati naučnik,
ali i pravi apostol obnove ruske ideje s početka 80-tih – Igor Rostislavovič Šafarevič.

Ne postoji knjiga u novijoj istoriji Rusije koja je imala takvu važnost kao njegova Rusofobija iz 1982. godine. Posle nje i u vezi s njom pojavilo se stotine važnih knjiga direktno izraslih ispod Šafarevičevog duhovnog šinjela. Od Solženjicina i Ilje Glazunova (Raspeta Rusija), pa do tada veoma mladog Dugina i njegovog kruga saputnika i saradnika, svi su aktivno reagovali na ovu „knjigu epohe“, kojom je Šafarevič izrekao završnu reč na suđenju svim mrziteljima i neprijateljima njegove voljene Rusije.

Igor Šafarevič je sa samo 17 godina života završio studij matematike, sa 19 magistrirao i sa 23 doktorirao i već počeo da predaje na Moskovskom univerzitetu). Sa 35 godina bio je akademik, a uskoro i dobitnik najvećih naučnih i državnih nagrada i priznanja. Rešio je i neke do tada nerešive zadatke (Galua) i teorije, s istom lakoćom kao kada je još u osnovnoj školi pisao ozbiljne studije o teoriji brojeva.

PUT KA PRAVOSLAVNOJ RUSIJI
Tokom bogate naučne karijere, prekinute zbog političkih razloga (nakon njegove obimne studije o istoriji socijalističkog pogleda na svet), Igor je postao živa legenda ruske i svetske nauke – engleski, nemački, italijanski i američki akademik, dobitnik počasnog doktorata Pariskog univerziteta i još toliko drugih javnih potvrda značaja svega što je uradio – ali i javni zastupnik i čuvar ruske tradicije i pravoslavne vere, možda najugledniji i najneočekivaniji od svih.

Kao da je prvi deo njegovog života i sav taj naučni ugled i postojao samo da bi što jače i uverljivije mogao da stane u odbranu vaskrslog i blagovesnog Hristovog učenja i suštastvenog značaja ruskog nacionalnog identiteta. U vreme kada su bile zabranjene i Velika i Sveta Rusija – on je branio obe, objašnjavajući kako se one nikako i ni po koju cenu ne smeju deliti i razdvajati.

Imajući ovako značajnog naučnika i intelektualca, genijalnog matematičara na svojoj strani, pravoslavna Rusija je dobila veliku podršku i (do njegove smrti) vernog saveznika. To je bilo i presudno za tolike Igorove mlade i duhovno radoznale savremenike i kolege, a pred njim i sa njim „u igri“ niko nije mogao tek tako da skrnavi Crkvu, ismeva Boga, prezire i vređa Rusiju (Andrej Sinjavski ju je zvao „kučkom“), pa ma ko on bio, koliko god bio popularan i možda važan.

igorsafarovic03To je bio Igor Šafarevič, pravi vitez vere u smutnim vremenima vladavine Brežnjeva i Andropova (njihovog „davljenja religijskih sloboda“ i sistemskog „progona ruskosti“).

Jedan ali vredan. Neustrašiv i nepokolebljiv, beskrajno obrazovan naučnik sa dubokom verom u sebi, sa kojim niko nije mogao da se igra i provocira ga uobičajenim glupostima o „zemlji kao ravnoj ploči“ i spornoj „Darvinovoj teoriji evolucije“. Ako su Ludvig Vitgenštajn i Karl Poper mogli da bez pardona odbace svaku vrednost nesrećnoj Darvinovoj (po njima, „nenaučnoj“) tezi, i to sa visoko podignutom obrvom u znak negodovanja što uopšte moraju da tako nešto komentarišu, koliko li je tek sve to bilo smešno i bespredmetno jednom duboko religioznom i ozbiljnom čoveku i naučniku poput Šafareviča?

NAUČNIK SA DUŠOM STARCA
I sam je godinama i decenijama stajao na braniku Oltara i Otadžbine, bez popuštanja i uzmicanja. Poput svojih vršnjaka iz rata sa Nemcima, ni on nije bio spreman da krajnji rezultat svojih (često nevidljivih) bitaka vidi kroz višestruku brojčanu nadmoć protivničke strane i pesimističke prognoze o „sigurnom porazu“ svojih malovernih saboraca. Tvrd kao stena, naoružan svojim formulama i dubinskim poznavanjem najstarije od svih naugora, rečit i po prirodi borben i vedar, Igor je bio istinska „tvrđava i stub Istine“, po modelu i naslovu čuvenog dela Pavla Florenskog (još jednog podjednako značajnog naučnika i teologa, istoričara i književnika iz sovjetskih i bogoboračkih vremena).

„Ko izdrži do kraja, spasiće se!“, obećava nam i hrabri nas ova čuvena jevanđeljska maksima, čija je najbolja, živa ilustracija upravo moskovski i ruski naučnik sa dušom starca iz Optine pustinje. A i Igorovo srednje (očevo) ime nas odmah podseća na najčuvenijeg Rastislava srpske istorije – našeg izabranika princa Rastka (u monaštvu Savu) Nemanjića…

Na kraju, već u dubokoj starosti, Šafarevič je držao izvanredno zanimljiva predavanja (naći ćete ih na na duhovnom seminaru u čuvenom Sretenjskom manastiru, gde je i održano hrišćansko opelo nad upokojenim telom ovog istrajnog čuvara vere pravoslavne.

igorsafarovic01Besedu je održao naš iskreni srpski prijatelj, otac Ignjatije Šestakov, a Igor je sahranjen u onom delu Novodevičjeg groblja (Trojekurovskoje) gde su i poslednje adrese nekoliko ne baš najuzornijih Rusa (Ane Politkovskaje, Borisa Njemcova, Vasilija Josifoviča Staljina…) da se i posle smrti njegova uspomena i dalje bori sa onima koji pripadaju zlogukom, sablasnom imeniku njegove upozoravajuće Rusofobije.
Rusofobija ; Dve staze – ka istom bezdanu / Igor Šafarevič ;
prevod sa ruskog i predgovor Vladimir Jagličić
Kragujevac : Pogledi, (Novi Sad : Dnevnik)
Zbirka Biblioteka „Misli“ ; knj. 2 Napomene Tiraž 1500 Ruska ideja danas