Autor: Domaći
Godina izdanja: ostalo
ISBN: ostalo
Jezik: Srpski

Европска унија се представљала као оличење добра на земљи, као небески Јерусалим у који, свако ко уђе, долази у царство обиља и хедонизма. Силан новац, знање и енергија пропагандиста потрошени су да се утврде поменути стереотипи код европских народа. Успеха је, наравно, било све до 1999. године и агресије НАТО-а на СР Југославију (Србију и Црну Гору) у којој су учествовале Белгија, Холандија, Данска, Чешка, Француска, Немачка, Мађарска, Италија, Шпанија, Турска, Канада, Велика Британија, Норвешка, Пољска, Португалија и Сједињене Америчке Државе, тј. 13 држава Европске уније. Агресија је изведена без сагласности Савета безбедности Уједињених нација и са лажним оптужбама да су Срби извршили масакр албанске деце у Рачку.

Сваком идеолошки незаслепљеном човеку то би био моменат отрежњења, јер се постављало питање како је могуће тако нешто? Имају ли Срби људска права? Пошто је из Европе и Запада стизао негативан одговор (количина увреда и мржње сручена на Србе је просто невероватна), јасно је било да се ради о расизму и неонацизму, који се овај пут пројавио кроз НАТО и Европску унију.

Срби у БиХ су изборили Републику Српску, али њени творци завршили су у европским затворима (европска варијанта турске сече кнезова да више ни један српски политичар не покуша тако нешто), а све време Европска унија са САД покушава да наметне стигму Србима геноцидности (наратив Сребреница). Уз напред речено, раде све на укидању Републике Српске и стварања унитарне БиХ, где би муслимани имали тоталну хегемонију.

Пре тога Европска унија је ћутала на протеривање Срба из Републике Хрватске у војној офанзиви названој «Олуја».

Иако је плод НАТО агресије на СР Југославију био издвајање Космета из састава Србије, ова прича још није завршена, јер резолуција Савета Безбедности Уједињених нација 1244 ову територију сматра српском, те борба да се Србија одрекне своје колевке још увек траје.

Срби, дакле, не смеју да се уједине и имају јаку државу. Због тога је издвојена Црна Гора у којој је започет процес стварања, код тамошњих Срба, антисрпског идентитета, а све на основу покраденог или фалсификованог референдума о самосталности ове републике. Борба за опстанак Црне Горе у српском свету још траје, са неизвесним резултатом.

Европска унија финансира и фрагментацију саме Републике Србије давањем не само новца већ и политичке подршке сепаратистима у Војводини, Рашкој области и југу Србије, али и пројектима стварања нових нација на територији Србије – Шопа и Торлака.

Маске су, дакле, пале. Уместо добре виле у Бриселу се помаљало наказно лице сатане и поред све медијске шминке.
У књизи под насловом „Европска унија – Четврти рајх?“ читала ће се „суочити“ са анализама и информацијама о томе које су то демократске вредности европске цивилизације, забрањеним зонама у ЕУ, краху идеје о Европској унији као небеском Јерусалиму, о појави неонацизма у државама ЕУ и њиховој инфилтрацији у државне институције и немачку војску (Бундесвер), о томе да ли неонацизам у Европи чека своје време, да ли је појава неонацизма заправо освета поражених у Другом светском рату и, на крају, каква је будућност Европске уније…