ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Tekst koji je pred nama drukčija je književna vrsta od prethodnih knjiga Branka O. Tomića. Dok se u ranijim Branko O. Tomić ogleda u poeziji; prozi i aforizmima,ovaj uskup tekstova predstavlja vojedinu celinu. U prvom delu su različite svešteničke propovedi:nedeljne;praznične i prigodne,a u drugom originalni izbor tekstova koje je autor,svojevremeno zabeležio u Letopisu crkve u Železniku. Video sam i pročitao mnogo zbirki svešteničkih propovedi.Sve su zasnovane na svetootačkim tradicijama, a prisutno je i `seljenje materijala` (prepisivanje). Sveštenik Branko O. Tomić (srećom?!) nije čitao te zbirke.Kao čovek od misli i pera pomislio je da može da iznese svoje misli i osećanja.Zato su njegove propovedi sveže,a misao upućuje na konkretnu priliku. Nema uopštenih fraza,`popovanja`. Branko O. Tomić nije pop-on je sveštenik. Rečnik mu je poseban. Istaknut i izrazit.Poznato je da je Vuk Karadžić u prevodu Novog zavjeta uneo preko sto `svojih` reči. Takvu slobodu imaju izuzetne ličnosti kojima postojeća leksika `tesna`. Među teolozima tog i takvog postupka bio je O. Justin Popović,kojeg i o. Branko (ne)svesno oponaša.O njemu ne sudim,on je stvar ukusa.U tekstu: `Dve hiljade godina hrišćanstva` smatramo suvišnim detalj o dugovečnosti pravednog Simeona. Pisac je automatski prihvatio navod iz `Žitija`.Moderno shvatanje tog `problema` objavljeno je u novijim godištima `Glasnika`.U svakom slučaju omilitički manir o. Branka je prilog savremenoj retorici.
Drugi deo knjige predstavlja pokušaj oživljavanja književne vrste,gotovo aboravljene, letopisa. Široka čitalačka publika nije imala takva iskustva. Malo je onih koji su primetili i osetili šarm takvog štiva. I, zasluga je Branka što je imao hrabrosti i umeća da prikaže birane tekstove koje je ostavio u debelom Letopisu crkve u kojoj je služio i reč Božju tumačio. Poznato nam je da je, sada, pokojni prota Gliša Babović, paroh šabački u vreme Drugog svetskog rata pisao letopis svakodnevno! Ko sad zna koliko je koštalo jaje, recimo 15. maja 1942.godine na šabačkoj pijaci? Ili, gde su, sem u crkvenom letopisu,zapisani svakodnevni detalji grada Šapca? Otac Branko je,nažalost, pisao i prikazao više tužnih i strašnih događaja,jer nam je najnovija istorija strahote podarila, mada se on ponekad javi kao šeret; aforističar, kao na primer u opisu kolege koji je imao tremu kad je pojao pred Patrijarhom. Slobodni smo da predložimo o. Branku: u sledećij knjizi-još Let(p)opisa.