Godina izdanja: 2011
ISBN: 978-86-519-0895-1
Jezik: Srpski
Autor: Strani

NORMA NOMOS

Pripremili - Petar Bojanić i Miljana Milojević

Predgovor - Petar Bojanić

Prevod - Željko Mančić, Tamara Plećaš, Duško Prelević, Ivana Stojanović, Zorana Gavrilović, Željko Radinković, Boro Šuput, Una Popović, Vlasta Sikimić, Vuk Drljević, Stefan Simić, Maja Adamović, Marina Bubnić, Srđan Prodanović, Nikola Tanasić, Milica Smajević, Nataša Ostojić, Jelena Pavlović, Sanja Todorović, Vladimir Puača, Željko Nešić, Jelena Mijić, Ilija Vujačić, Nenad Filipović, Una Stojnić, Slobodan Brkljač, Vladan Selenić, Jelena Despotović, Ivana Radivojević, Vanja Spirić, Stefan Simić, Andrej Milanov, Milan Jenić, Đorđe Jovanović, Jelena Martinović, Tamara Rendulić, Miloš Radovanović, Ivan Nišavić, Damjan Dobrila

Izdavač - Službeni glasnik, Beograd

Godina - 2011

532 strana

23 cm

Edicija - Biblioteka Društvena misao - Edicija ILECS

ISBN - 978-86-519-0895-1

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
PETAR BOJANIĆ - Pravo kao norma, pravo kao nomos

NORMA
GOERG HENRIK FON RAJT - O normama uopšte
HANS KELZEN - O pojmu norme
ALF ROS - Pojam norme

NOMOS
FRIDEMAN KVAS - Nomos i psefizma
FELIKS HAJNIMAN - Nomos i fizis. Porijeklo i značenje jedne antiteze u grčkoj misli V vijeka prije Hrista
KARL ŠMIT - Zauzimati/deliti/napasati
ERNST HOFMAN - Fizis i nomos
ĐANFRANKO MILJO - O pojmu `nomosa`

HART
HERBERT L. A. HART - Postskript
HERBERT L. A. HART - Poseta Kelzenu
KARLOS SANTIJAGO NINO - Hartov pojam prava

PRIRODNO PRAVO
DŽON FINIS - Nepravedni zakoni
MIHAEL ŠTOLAJS - Legitimizacija prava putem Boga, tradicije, volje, prirode i ustava
ŽAN ROBER ARMOGAT - Deus legislator

FIGURE PRAVA
MIŠEL TROPER - Pojam pravne države
GUSTAVO ZAGREBELSKI - Od prava do zakona
ROBERT ALEKSI - Priroda filozofije prava
TERI NARDIN - Pravni poredak bez države
JAN TOMA - Pravni subjekt, ličnost i priroda
DŽORDŽ P. FLEČER - U čast `ius et lex`. Neke misli o govoru o pravu
DŽEL FAJNBERG - Priroda i vrednost prava

SRODNI POJMOVI
RIČARD M. HER - Zakonita vlada
HASO HOFMAN - Zapovest, ugovor, običaj
ROBERT NOZIK - Država
RONALD DVORKIN - Zakon kao interpretacija
JIRGEN HABERMAS - Konstitucionalizacija međunarodnog prava i problemi legitimiteta ustrojenog svetskog društva
NIKLAS LUMAN - Treće pitanje: kreativna upotreba paradoksa u pravnoj i zakonskoj istoriji
DŽON ROLS - Pravne obaveze i dužnost fer-pleja
DŽOEL FAJNBERG - Dužnosti, prava i potraživanja
ALEKSANDAR P. D`ENTREV - Legalitet i legitimitet
ROBERT NOZIK - Prinuda

ANEKS
HUGO GROCIJUS - Prava o ratu i miru
FRENSIS BEJKON - Izbor pravičnosti
BARUH DE SPINOZA - Teološko-politički traktat
BARUH DE SPINOZA - Politička rasprava
GOTFRID VILHELM LAJBNIC - O prirodnom pravu
ŽAN-ŽAK BURLAMAKI - Elementi prirodnog prava
JOHAN GOTLOB FIHTE - Dedukcija pojma prava
DŽON STJUART MIL - Utilitarizam
ADOLF RAJNAH - Ideja apriori teorije prava
HANS KELZEN - Kelzen - Kaufman polemika


`Dva prava, kao pravilo (norma) i kao poredak (nomos), u naslovu ovoga izbora tekstova iz filozofije prava, vraćaju nas nekim starim sporovima i suprotstavljenostima unutar jurisprudencije. Čini mi se da razlog zašto se ova knjiga završava jednom davnom Kelzenovom replikom Erihu Kaufmanu (normativista Kelzen tu tvrdi da je suprotnost između prirodnog prava i pozitivizma večna), kao i razlog zašto ona počinje Šmitovim razdeobama unutar prava, i rečju nomos, nije istovremeno samo poziv da sve velike tekstove ponovo procenjujemo u svetlu ovih nerazrešivih razdora. Radije, dramatične ekonomsko-političke promene na Zemljinoj kugli poslednjih dvadeset godina i fantastična brzina kojom se smenjuje i rekonstruiše ,,nomos zemlje`, predstavljaju veliki izazov za novo promišljanje norme. Da li jedan vek posle Kelzena, ipak i uprkos svemu, možemo ponoviti da smo još uvek pozitivisti?

Neprevodivu grčku reč nomos, koju Ciceron - prevodeći je na latinski jezik s lex (zakon) - uprošćava i tako ukida bogatstvo njenog značenja, Karl Šmit uvodi u svoje tekstove kao ključ globalnog poretka i kao temelj međunarodnog prava. Celokupni proces nastajanja i razvijanja istorije čovečanstva, Šmit detaljno razmatra na osnovu tri akta koja odgovaraju prvobitnom trostrukom značenju reči nomos - uzeti, podeliti, napasati (eksploatisati, konzumirati). Kombinacija ova tri prvobitna poteza služi Šmitu da detaljno opiše istoriju sveta, istoriju međunarodnog prava i međunarodnih odnosa; da pokaže kako se konstituiše ideja Evrope kao središta globusa i globalnog pogleda na svet; da otkrije značaj odnosa između zemlje i mora, te da, naposletku, u istoriji modernog sveta objasni značenje, prostora”, „imperije`.„vazduha`,„suverenosti“ i „pravednog rata”.

Za nas je, međutim, sada značajna prvobitna napetost između nomosa i norme (zakona, pravila), odnosno, pre svega, prve i još uvek neumerene i nevešte Šmitove upotrebe ovih figura i razlikovanje koje on oblikuje između njih. U tekstu „Tri vrste pravnonaučnog mišljenja“ koji je objavljen 1934. godine, Šmit prvi put pokušava da tematizuje razliku u shvatanju prava kao pravila (Regel), prava kao odluke (Entscheidung) i/ili prava kao poretka (Ordnung).`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Georg Henrik Von Wright Hans Kelsen Alf Ross Friedman Quass Felix Heinimann Carl Schmitt Hoffmann Gianfranco Miglio Herbert L. A. Hart Carlos Santiago Nino John Finnis Mihael Stolleis Jean Rober Armogathe Michel Troper Gustavo Zagrebelski Robert Alexy Terry Nardin Yan Thomas George P. Fletcher Joel Feinberg Richard M. Hare Hasso Hofmann Robert Nozick Ronald Dworkin Jurgen Habermas Niklas Luhmann John Rawls Joel Feinberg Alexander Passerin D`Entreves Alessandro Hugo Grotius Francis Bacon Baruch de Spinoza Gottfried Wilhelm Von Leibniz Jean Jacques Burlamaqui Johann Gottlieb Fichte John Stuart Mill Adolph Reinach