Godina izdanja: 2008
ISBN: 978-86-519-0008-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

HUMANITARNE VOJNE INTERVENCIJE

Priredili - Jovan Babić i Petar Bojanić

Prevod - Miljana Milojević, Katarina Dunjić, Ivan Vuković, Miroslava Anđelković, Rastko Jovanović, Mašan Bogdanovski, Irina Deretić, Željko Mančić, Željko Nešić, Jelena Mijić

Izdavač - Službeni glasnik, Beograd

Godina - 2008

318 strana

20 cm

Edicija - Biblioteka Društena misao - Edicija ILECS

ISBN - 978-86-519-0008-5

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor
Uvod
DŽON STJUART MIL - „Nekoliko reči o neintervenciji`
TERI NARDIN - Moralna osnova za humanitarnu intervenciju
MAJKL VOLZER - Politika izbavljenja
BERNARD VILIJAMS - Da li je međunarodno spašavanje moralno pitanje?
GEORG MEGLE - Da li je ovaj rat bio dobar? Etički komentar
ALFRED P. RUBIN - Humanitarna intervencija i međunarodno pravo
ENTONI ELIS - Rat, revolucija i intervencija
TOMAS POGE - Preventivne humanitarne intervencije
BERLI VILKINS - Humanitarne intervencija
ERNST-OTO ČEMPIL - Međuzavisnosti intervencija
ALEKSANDAR PAVKOVIĆ - Kako zaustaviti ciklus nacionalnih oslobođenja na teritoriji bivše Jugoslavije?
VILIJEM DŽ. BAKLI - Kako je etničko čišćenje skinulo prašinu sa socijalne pravde u međunarodnim odnosima: društveni konflikt, moralna argumentacija i intervencija na Kosovu
RIČARD FOLK - Humanitarna intervencija nakon kosova
MAJKL FILIPS - Intervencija i moralna teorija
ALEN BJUKENEN - Od Nirnberga do Kosova: moralnost nezakonite reforme međunarodnog prava
JOVAN BABIĆ - Strana vojna intervencija: između opravdane pomoći i nezakonitog nasilja
NIKOLAS DŽ. VILER - Humanitarne odgovornosti suvereniteta: objašnjenje nastanka nove norme o vojnoj intervenciji u humanitarne svrhe u međunarodnom društvu
DŽENIFER M. VELŠ - Uzeti posledice ozbiljno: prigovori humanitarnoj intervenciji
Literatura


`U vreme globalizacije, koja se ubrzano odvija pred našim očima, izgleda da svet postaje mnogo kompaktniji nego što je bio. To je proces koji se, naravno, ne odvija prvi put, iako nam može izgledati da je tako. Globalizacija je uvek bila proces paralelan proizvodnji promena i razlika koje svet čine tako heterogenim i, u suštini, velikim. U antičko doba globalizacija je bila praktično sprovedena više puta, naupečatljivije u doba Rimskog carstva. Kasnije smo imali procese koji možda više liče na ovo što se dešava sada, ali koji su ostali nezavršeni: impresivno sproveden proces hristijanizacije tada poznatog sveta (taj proces je naročito u Evropi proizvodio otpore i sukobe), a zatim još opsežniji proces kolonijalizma, u neuspelom pokušaju kultivacije celog sveta, pokušaju privođenja civilizaciji njegovih manje civilizovanih ili od Evrope udaljenih krajeva. Nakon raspada kolonijalnog sistema i sloma Evrope u seriji dva velika rata u prvoj polovini XX veka, sada na delu ponovo imamo jedan proces globalizacije, veoma snažan i poduprt enormnim razvojem tehnologije i ekonomije.

Ključni termini u ovom sadašnjem procesu su „demokratizacija` i „ljudska prava`. Uloga prisile i sile u tom procesu samo je naizgled manja nego u sličnim procesima u prošlosti. Oblici prisile (na primer, sankcije umesto nekadašnjih bojkota) postali su suptilniji, ali je sila ostala ista kao što je uvek bila. Jedan od oblika primene sile u ovom tekućem procesu globalizacije jesu i tzv.,humanitarne vojne intervencije`, tema kojoj je posvećena ova knjiga.

„Humanitarne vojne intervencije` je novi izraz, a i pojava je donekle nova, barem u svom prvom delu koji se odnosi na donošenje odluke i skup objašnjenja i opravdanja za koje se podrazumeva da se moraju pribaviti i predočiti. Čini se čak da i slučajevi koji bi ranije predstavljali casus belli, kao što je odsustvo efektivne vlasti na nekoj teritoriji, dvovlašće, ili anarhija i bezakonje, ne mogu da se obrazlože, kao validni razlozi za intervenciju, bez upotrebe objašnjenja i, još više, opravdanja koja se pozivaju na kršenje ljudskih prava i odsustvo demokratije. Te dve stvari postaju jedini dozvoljeni opravdavalački razlozi za vojne intervencije, a to je istovremeno i osnov da se one nazivaju „humanitarnim`. U tom smislu se koncept, humanitarnih vojnih intervencija` u potpunosti uklapa u tekući proces globalizacije, kao njegov važan sastavni deo.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

John Stuart Mill Terry Nardin Michael Walzer Bernard Williams George Meggle Anthony Ellis Thomas Pogge Burleigh Wilkins Ernst Otto Czempiel William Joseph Buckley Richard Falk Michael Philips Allen Buchanan Nicholas J. Wheeler Jennifer Welsh