Godina izdanja: 2005
ISBN: 86-7718-024-9
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

DUŠAN PAVLOVIĆ

AUTONOMIJA LIČNOSTI U ROLSOVOJ TEORIJI PRAVDE

Izdavač - Fabrika knjiga, Beograd

Godina - 2005

238 strana

22 cm

Edicija - Reč

ISBN - 86-7718-024-9

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Predgovor
I DEO - AUTONOMIJA I OVLAŠĆENJA
AUTONOMIJA LIČNOSTI PRE ROLSA
1. Dva tipa autonomije ličnosti
2. Struktura knjige

ROLS, NOZIK I AUTONOMIJA LIČNOSTI
3. Premise i zaključci
4. Nozikova `početna pozicija`
5. Argument zasnovan na pravu
6. Kako Nozik narušava autonomiju ličnosti
7. Sporazumna osnova Nozikove teorije
8. Rolsova početna pozicija
9. Motivacija za autonomiju
10. Revizija autonomije ličnosti

TEORIJA SLABIH OVLAŠĆENJA
11. Libertarijanizam sa osnovama
12. Mogućnost za teoriju slabih ovlašćenja
13. Pravdanje slabih ovlašćenja
14. Slaba ovlašćenja u početnoj poziciji

II DEO - AUTONOMIJA I KULTURA
KOMUNITARISTIČKA I MULTIKULTURALNA KRITIKA ROLSOVOG LIBERALIZMA
15. Dve definicije
16. Pristrasnost početne pozicije
17. Autonomija ličnosti za političke potrebe
18. Ima li kimlika argumente?
19. Kompleksna jednakost, čista nejednakost
20. Politički konstruktivizam i kontekst političke filozofije
21. Pogrešno čitanje reči `svi`
22. Smisao vela neznanja

PRAVO NARODA I SLOM ROLSOVOG LIBERALIZMA
23. Principi međunarodne pravde
24. Još jedna multikulturalna teorija međunarodne pravde
25. Jednakost u drugoj početnoj poziciji
26. Argumenti za umereni skepticizam
27. Zaključak
Citirana literatura


`Danas je prilično rasprostranjeno mišljenje da legitimišuća snaga liberalizma nije upotrebljiva za praktične svrhe. Mnogi od onih koji teorijski prihvataju liberalne principe ? jednaka ljudska prava, neutralnost države, jednakost šansi, gradjanska jednakost, nediskriminacija, redistribucija dobara boljestojećih lošijestojećima itd. ? spremni su da kažu kako su to sve lepe stvari, ali država zasnovana na takvim principima nikada neće biti izgradjena. Ubedljivost ovog argumeta se velikim delom izvodi iz činjenice da takva država danas zaista ne postoji.

Ali ako bi sve gledali striktno kroz definicije i principe, odnosno ideal-tipski, onda bismo morali da zaključimo da danas ne postoji ni nacionalna država...

Nesporna je činjenica da je ogroman broj vlada zemalja koje čine Evropsku uniju na prelomu milenijuma bio socijaldemokratski, i zagovarao ideje države blagostanja i jednakih ljudskih prava, što se manje više poklapa sa principima koje zagovaraju Rols i ostali egalitarni liberali. Što je još važnije, principi egalitarnog liberalizma pohranjeni su u čitav niz medjunarodnih konvencija...

Stoga ne vidim razlog zbog kog bi trebalo da prekinemo da iznosimo moralne argumente kojima se brani liberalna država. Uprkos popularnom gledištu da će se balkanske zemlje i većina istočnoevropskih zemalja stabilizovati tek kada prihvate multikulturalne principe pravde, tvrdim baš suprotno ? one će postati stabilne i pravedne jedino ako prihvate liberalne principe pravde. Ova knjiga predstavlja teorijsku podršku tom argumentu.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.