ISBN: Ostalo
Godina izdanja: .
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Džejn Džejkobs GRADOVI I BOGATSTVO NACIJA
Principi ekonomskog života

Mediterran Publishing, , Novi Sad, 2010.
284strane.
KAO NOVO

U ovom inovativnom delu, koje u ogromnoj meri pomera način na koji razmišljamo o bogatstvu i siromaštvu, o usponu i padu država ili imperija, Džejn Džejkobs ukazuje na to da bukvalno sav ekonomski život, bez obzira na to koliko je geografski udaljen od gradova, zavisi od gradova da bi se održavao ili menjao. Ona objašnjava da produktivni gradovi stvaraju uspešne mešane privrede u okviru svojih okolnih regiona, ali oblikuju zaostale, izuzetno neuravnotežene – i obično eksploatisane i siromašne – privrede u regionima kojima nedostaju sopstveni produktivni gradovi. Autorka opisuje sa čim se suočavaju ovi pasivni i zaostali regioni; i zašto se, da bi se i sami razvili i bili uspešni, oni moraju oslanjati na proširivanje trgovine sa drugim zaostalim privredama, a ne na pomoć i trgovinu sa bogatim i naprednim zemljama i njihovim gradovima. Drugim rečima, tema ove knjige jeste uspon i pad bogatstva: zašto neke privrede napreduju, dok druge kopne? Da li je Amerika zapravo u padu? Kakvi su ekonomski izgledi Rusije i Kine? Šta nagoveštava stagflacija – ta začuđujuća kombinacija inflacije i nezaposlenosti – kada se pojavi u nekoj privredi? Kakav će efekat Evropska ekonomska zajednica imati na budućnost Evrope? Da li je Japanu suđeno da propadne ekonomski, i ako jeste, da li je to propadanje započelo? Kako zaista funkcionišu valute kada pomažu ili ometaju ekonomski život? Zašto je tako mnogo država sklono da razvije jedan izuzetan grad, dok njihovi drugi gradovi tonu u provincijalizam i inertnost? Kako ovo utiče na etničku ljubomoru i rivalstvo? Da li bi svetska vlada i svetska valuta bile uspeh ili propast? Zašto glavni gradovi napreduju istovremeno dok drugi gradovi u zemlji propadaju? Koliko izbora države zaista imaju kada se radi o ekonomskim strategijama koje usvajaju? Kako i zašto ljudske privrede nalikuju prirodnim sredinama? Ovo nije optimistična analiza u smislu da daje laka rešenja. Ona pruža malo utehe kako pristalicama ekonomije ponude tako i pristalicama ekonomije potražnje, kako marksističkim tako i ideolozima kapitalizma, a potresa i neke od ustaljenih verovanja politikologa i ekonomskih geografa. Ali optimistična je po tome što nudi mogućnost da inteligencija i inovativnost, udruženi sa realističnim razumevanjem naših nevolja, mogu osposobiti kulture i civilizacije da izbegnu ekonomske, političke i socijlane slomove, koji danas izgledaju beznadežno van naših mogućnosti da ih prevaziđemo.