ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2016
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

KAKO SMO DOSPELI DOVDE - Nebojsa Popov

Kako smo dospeli dovde, secanje 1939-2015
Nebojsa Popov
Res Publica
Zrenjanin 2016
Mek povez, stran 148
Veoma dobro ocuvano

To „dovde“ je zagonetka. Šta je dovde i ko je to „dospeo“? Svi mi, i ja sa vama. Ova knjiga je pokušaj da nađem koordinate u realnosti koja je neuhvatljiva. Od kad ja pamtim, najneuhvatljivija. A zašto? U krizi su sve velike ideologije, čak ni same ideje nemaju nikakvu ozbiljnost. Sve je zezanje, šegačenje, švotanje. Na primer, to švotanje (banatski izraz za šegačenje) to jeste taj način kako se poslanici ponašaju jedni prema drugima, optužujući se međusobno na temu ko je šta upropastio.
To „dovde“ je stanje. Kakvo je to stanje? Može li se napraviti neki koordinatni sistem, koji bi ga odredio? Svi su izgledi da nije moguće. To je razlog zašto se ljudi danas toliko bave biografijama. Sve u stilu „ma ne znaš ti njega“, „ma znam ja njega“. I obavezno se odmahne rukom, misleći da se time nešto objasni, a ništa se ne objasni, kaže Nebojša Popov u intervjuu ad hominem Danasu. Upravo je izašla knjiga Nebojše Popova Kako smo dospeli dovde. Razgovaramo u Zrenjaninu, u klubu „Zeleno zvono“, mestu dragom mom sagovorniku.

NBO: Čitajući vašu knjigu stekla sam utisak, ispravite me ako grešim, da istoriju, svoje savremenike od Brozovih vremena do danas, vidite različito od „obeju Srbija“. Napravili ste distancu i od levice i od desnice, od liberala, nacionalista, populista, i nekako, okom posmatrača ocenjujete sve sa priličnom dozom oštrine, ponegde cinizma, ponegde i prezira, a ipak, za većinu ljudi koje kritikujete zadržavate i simpatije i sećanje na njihove „najbolje dane“. Mislite li da će morati da prođe vreme da vaša knjiga bude prihvaćena kao nepristrasna i mada tako oporo oštra i nikom udvaračka? Mislite li da nema puno onih koji će je bez kalkulisanja prihvatiti?

POPOV: Mislim da takvih ljudi ima više nego što mi trenutno znamo.

NBO: Nešto slično ste rekli kada sam vas pre nekih pet godina u intervjuu Danasu, takođe, pitala gde je javnost. Rekli ste „ima je ali se ne vidi, u jednom trenutku će postati vidljiva“.

POPOV: Postoje takvi ljudi i to jeste zametak javnosti. Pobrojaću neke od njih. Takvi su: Slobodan Šnajder, Zlatko Paković, Miljenko Jergović, Kokan Mladenović, Oliver Frljić… i još mnogi kojih ne mogu da se setim, i mnogo onih koje ne znamo ni vi ni ja. To su ljudi koji kažu ponešto bitno o javnosti. Božović, glumac, u jednom trenutku rekao je nešto bitno… Ali, mi smo preplavljeni uprošćavanjem stvari i tom neviđenom indiferentnošću prema vlastitoj ličnosti i kolektivnoj sudbini.

NBO: Možda da krenemo od vašeg promišljanja nacionalizma, koje nije nimalo jednostavno.

POPOV: Treba ispitati jesmo li mi svojim prezirom prema nacionalistima zaboravili šta je nacija kojoj pripadamo? Da pripadamo nekoj naciji i da imamo neko mišljenje o toj naciji. Ili je to isključivo ono što o toj (našoj) naciji govore i toj istoj naciji rade nacionalisti? Ja sam pokušao da razlikujem nacionalizam i populizam. Nacionalizam je ideologija. Najpoznatiji je onaj nacionalizam koji ima nešto afirmativno makar i po cenu zločinačke agresivnosti. Na primer možete videti sarkastičan izraz zadovoljstva kod tih nacionalista ljudi koji su sada na vlasti, koji napadaju, sve one koji su bili pre njih na vlasti, a upropašćavali su vlastitu naciju, pa i njihovu…

NBO: Ko su nacionalisti u ključu u kom trenutno govorite?

POPOV: Nacionalisti su veoma ponosni na svoju naciju i ono što su postigli, što su mogli postići, i što će postići, tako nešto kod ovih nacionalista ne postoji.

NBO: Kod kojih?

POPOV: Kod svih ovih, naročito posle Miloševića pa naovamo. On je bar tim ratovima hteo da nametne nešto.

NBO: Šta je to, čini li ga to pozitivnijim u odnosu na druge nacionaliste?

POPOV: Ne, ne pozitivnijim. Drukčijim. On je bio drugačiji tip nacionaliste… I nije bio prvi, pre njega se nacionalizam pojavio kod Slovenaca, Albanaca… i drugih.

L.1. KUT. 34