Godina izdanja: 2001
Autor: Domaći
ISBN: ISBN : 86-355-0492-5
Jezik: Srpski

Denacionalizacija -Između nacionalizacije i privatizacije *5021*2019
DENACIONALIZACIJA između nacionalizacije i privatizacije Vladimir Todorović
Vladimir Todorović ISBN : 86-355-0492-5
Izdavač: Službeni list SRJ, Beograd 2001; tiraž: 500 primeraka;
povez broš , strana 577., latinica, format: 24cm,
stanje: vrlo dobro.odlično očuvana-nema ispisivanja-Deo sadržaja je na dodatnim slikama.
iz sadržaja: - poglavlja-
1.-poglavlje od nacionalizacije do Denacionalizacije
I.-PODRŽAVANJE PRIVATNE IMOVINE U JUGOSLAVIJI: -sekvestracija imovine Kraljevine Jugoslavije.konfiskacija, eksproprijacija, nacionalizacija i sekvestracija.-Posebno o kategorijama nekih oštećenih lica,....
II.-ISPLATA NAKNADE ZA ODUZETU IMOVINU
III.-DOSADAŠNJE ANGAŽOVANJE NA PITANJU OBEŠTEĆENJA BIVŠIH VLASNIKA:...-prava bivših vlasnika,....-Republički propisi o vraćanmju imovine,....
IV.-SVOJINSKI ODNOSI U PRELAZNOM PERIODU:...Svojinska transformacija u Srbiji i Crnoj Gori,...-problem Denacionalizacie u kontekstu kršenja ljudskih prava
2.-poglavlje ZAKONSKA REGULATIVA DENACIONALIZACIJE
-I.-SLOŽENOST,ZAKONODAVAC,OBIM I VAŽENJE,KORISNICI, OBVEZNICI,PREDMET I OBLIK VRAĆANJA IMOVINE, VISINA OBEŠTEĆENJA, PROCEDURA, PREDLOZI
II.- NACRT ZAKONA O DENACIONALIZACIJI
3-poglavlje TEKSTOVI ZAKONA I DRUGIH PROPOISA O ODUZIMANJU IMOVINE
A* AGRARNA REFORMA: zakon o agrarnoj reformi i kolonizacija...zakon o likvidaciji agrarne reforme,..........
B* KONFISKACOJA i SEVESTACIJA : Zakoni o konfiskaciji imovine i izvršenju konfiskacije i ostali zakoni i uredbe u vezi toga
C* NACIONALIZACIJA ...ZAKONI I UPUTSTVA...-uputstvoo zemljišno knjižnim upisima nacionalizovanih najamnih zgrada i građevinskog zemljišta
D* -EKSPROPRIJACIJA : osnovni zakoni, zakon o poljoprivrednom zemljištu..zakoni i uredbe
4-poglavlje -UPOREDNO ZAKONODAVSTVO..zakoni o naknadi, zakoni o denacionalizaciji
-Republika Hrvatska,-Republika Srpska, -Republika Slovenija, -Republika Crna Gora
5-poglavlje
-Primeri obračunate visine obeštećenja
-Po propisima u SR. Nemačkoj, ...-Popis nacionalizovanih preduzeća u Srbiji
* * *
Problem oko vraćanja imovine koja je posle Drugog svetskog rata oduzimana po raznim osnovama: konfiskacijom, eksproprijacijom, nacionalizacijom i sekvestracijom
Pravda je spora, ali dostižna. Pola veka je trebalo da prođe kako bi država počela da ispravlja svoje velike greške,te vrati oduzetu imovinu, koja je tada „legalno“ oduzeta ranijim vlasnicima po raznim osnovima. Država je odmah nakon završetka NOB-a, od 09. marta 1945. godine, na osnovu odredbi iz više zakona i podzakonskih akata, oduzimala imovinu od ranijih vlasnika, ali su ti propisi na nedvosmislen način bili suprotni načelu na komese baziraju sve razvijene pravne države, da „Niko ne može biti lišen svoje imovine“ (Evropska konvencija o
ljudskim pravima i slobodama).
DENACIONALIZACIJA, JUGOSLAVIJA, PRIRUČNICI, PRIVATIZACIJA
Nacionalizacija je prinudni prelaz u državnu svojinu dobara iste vrste ili imovine istog tipa (npr. sva preduzeća određene privredne grane). U našoj državi su nacionalizaciji bila izložena sva privatna privredna preduzeća u 42 grane privrede posle Drugog svetskog rata.
Zakoni o oduzimanju i podržavljenju privatne imovine donošeni su od 1946. do 1958 godine. Većina tih zakona sadržala je odredbu po kojoj će država dati sopstvenicima naknadu za nacionalizovanu imovinu.
Kada je Demokratska opozicija Srbije svojim predizbornim manifestom („Program demokratske vlade”) iz decembra 2000. utvrdila kao jedan od tri prioriteta denacionalizaciju, posle dobijenih izbora rad na izradi zakona započelo je ministarstvo pravde. Osnovana je radna grupa koja je, na osnovu jasno izražene političke volje na decembarskim izborima, u junu 2001. završila nacrt zakona o denacionalizaciji. Taj nacrt je za svoju osnovu imao vraćanje oduzete imovine u naturi.
U septembru 2001. rad na zakonu o denacionalizaciji prenet je u resor Ministarstva finansija. Na iznenađenje pravničke javnosti, Ministarstvo finansija je, umesto da priprema vraćanje imovine, počelo da kalkuliše sa potpuno hipotetičkim iznosima i proračunima koliko bi koštala denacionalizacija. Od tada do danas, za devet godina, Ministarstvo finansija nije završilo rad na svom nacrtu zakona.
U periodu od 1945. do 1958. godine novčana naknada nije davana pre svega zato što nije bila moguća i što bi urušila ondašnji dirigovani novčani sistem. Danas je novčana naknada još manje moguća jer je država već dovoljno zadužena, tako da bi i najmanji iznos naknade ozbiljno ugrozio finansijsku stabilnost i privredni napredak, a ne bi rešio fundamentalni problem imovinske sigurnosti. Osim toga smatram da je neuputno i besmisleno da država troši novac na isplatu imovine koja se nalazi na njenoj teritoriji i koja joj, u krajnjoj liniji, preko zakonitih sopstvenika, pripada. S druge strane sva imovina koja bi bila vraćena vlasnicima u naturi i dalje je imovina koja predstavlja opšte bogatstvo Republike Srbije i izvor njenih poreskih prihoda.
U slučajevima kad imovina ne bi mogla da se vrati, vlasnicima bi, uz njihov pristanak, mogla da se dodeli druga državna imovina odgovarajuće vrednosti.