ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1999
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

35339) PREDSKAZANJE deklaracija ministarstva spoljnih poslova SSSR-a u pogledu pakta severnog Atlantika , Prometej Beograd 1999 , Ubrzo posle formulisanja Maršalovog plana, američki antisovjetizam je javno obelodanjen. Jula 1947. godine, visoki američki funkcioner u Ministarstvu spoljnih poslova Džordž Kenan inicirao je doktrinu `preprečavanja` (containement) komunizma, čiji je cilj bio `skraćivanje rejona sovjetske vlasti i sovjetskog uticaja`. Ta doktrina pretočena je zatim i u zvaničnu politiku Sjedinjenih Američkih Država: borba protiv sovjetskog uticaja i svetskog komunizma postali su okosnica spoljne politike tih država.

Iza doktrine o preprečavanju komunizma krila se težnja Sjedinjenih Američkih Država za svetskom ekspanzijom i hegemonijom. Ugledni američki državnici i političari to nimalo nisu krili. `Dok mi, i samo mi, vladamo atomskom bombom, mi možemo diktirati svoju politiku celom svetu`, istakao je bivši predsednik SAD Herbert Huver.

Završni akt militantnog antisovjetskog i antikomunističkog kursa bilo je stvaranje `Pakta severnog Atlantika`. Zvanična obavest o stvaranju toga pakta bila je Deklaracija Ministarstva inostranih poslova Sjedinjenih Američkih Država, izdata pod zvučnim naslovom: `Izgradnja mira. Kolektivna bezbednost u oblasti severnog Atlantika`, objavljena 14. januara 1948. godine. Ova inicijativa dobila je konačnu formu oko godinu dana kasnije i ozvaničena je `Ugovorom o Severnoatlantskom paktu`, potpisanom u Vašingtonu 4. aprila 1949. godine — poznatim pod imenom NATO.

U osnivačkom dokumentu pomenutog pakta kaže se: `Strane ugovornice potvrđuju svoju veru u ciljeve i načela Povelje Ujedinjenih nacija i u svoju želju da žive u miru sa svim narodima i svim vladama`. One izjavljuju da su `rešene da štite slobodu, zajedničku baštinu i civilizaciju svojih naroda, koja je zasnovana na načelima demokratije, individualne slobode i vlasti zakona`. Ugovorne strane su `rešene da ujedine svoje napore u cilju kolektivne odbrane i čuvanja mira i bezbednosti`. Kao što se vidi, po formulacijama, Ugovor je potpuno u skladu sa ciljevima Ujedinjenih nacija. On je regionalan — odnosi se na severnoatlantsko područje. On je i striktno defanzivnog karaktera.

Uprkos miroljubivim izjavama i dobronamernim ciljevima Pakta, Rusi su u njemu videli antisovjetsko i ekspanzionističko oruđe. Zato su odmah i vrlo oštro reagovali. Prvo zvanično reagovanje je ova Deklaracija, koja je objavljena na više stranih jezika, pa i na našem — u Temišvaru 1949. godine.

Deklaracija predstavlja kritičko razmatranje i argumentovano pobijanje zapadne politike i ciljeva Severnoatlantskog pakta. Ona je dovoljno jasna tako da joj ne treba poseban komentar. Ali ona sadrži niz stavova i ocena koji zaslužuju da se posebno istaknu. Mi ćemo ovde ukazati na one koje su najaktuelnije.

Prvi stav Deklaracije jeste da Pakt severnog Atlantika nije defanzivnog nego izrazito ofanzivnog karaktera — da je `agresivno oruđe anglo-američkog bloka u Evropi`. Posebno se ističe da je taj savez `osnovan protiv Sovjetskog Saveza i država narodne demokratije`.

U Deklaraciji se ocenjuje i odnos Severnoatlantskog saveza i evropskih zemalja — naglašava se da on ima u vidu `učvršćenje i proširenje dominantnog uticaja u Evropi vodećih krugova Anglo-Amerikanaca i podjarmljenje spoljne i unutrašnje politike evropskih zemalja egoističkim krugovima tih zemalja`.

Bitna osobina Pakta se smatra da je to `američki plan za dominaciju svetom`. U Deklaraciji se ističe da Severnoatlantski savez ne samo da nema `regionalni karakter` nego da `oličava zahteve dominaciji nekih sila nad celom zemaljskom kuglom`.

U Deklaraciji se ukazuje i na odnos Severnoatlantskog saveza prema nezavisnim zemljama — ističe da želi da `preuzme komandu nad što većim brojem država, lišavajući ih mogućnosti vođenja nezavisne spoljne i unutrašnje politike` i upotrebljavajući ih `kao pomoćno oružje za ostvarivanje njihovih agresivnih planova`.`
Iz predgovora akademika Dragutina Lekovića
Mek povez, format 13,5 x 20 cm , ćirilica,53 strane