ISBN: 86-7102-357-3
Jezik: Srpski

o knjizi

Gidens upozorava da se klimatske promene umnogome razlikuju od ostalih problema sa kojima se čovečanstvo danas suočava i da bi posledice po život na zemlji mogle biti katastrofalne ukoliko dozvolimo da se i dalje nekontrolisano odvijaju. Političke mere na svim nivoima – lokalnom, nacionalnom i međunarodnom – mogu imati presudan uticaj na ograničavanje globalnog zagrevanja, navodi Gidens i iznosi mnoštvo novih ideja i predloga za razrešavanje oprečnih političkih stavova u ovoj oblasti.
Nezaobilazna za sve tvorce i kreatore politike, ova originalna studija ne zaostaje za drugim Gidensovim delima koja su poslednjih decenija doprinosila menjanju društvene i političke misli u Evropi.



o autoru
Entoni Gidens, jedan od najpoznatijih sociologa današnjice, rođen je u Londonu 1938. godine. Školovao se na Univerzitetu Hal, a doktorirao na Kings koledžu (Kembridž), na kojem je kasnije predavao i stekao zvanje profesora. Od 1997. do 2003. godine bio je direktor Londonske škole ekonomije i političkih nauka (LSE), gde je sada počasni profesor. Od 2004. godine nosi titulu plemića i predstavnik je Laburističke partije u Domu lordova.
Pobornik je teorije „trećeg puta“, političke filozofije koja redefiniše poziciju socijaldemokratije u perodu posle Hladnog rata, u eri globalizacije. Autor je više od 30 naslova, među kojima se ističu: Capitalism and Modern Social Theory (1971), The Constitution of Society (1984), Modernity and Self-Identity (1991), Beyond Left and Right (1994) i The Third Way: The Renewal of Social Democracy (1998). Njegov udžbenik Sociologija doživeo je šest izdanja i koristi se na univerzitetima širom sveta. U izdanju Clia objavljena je njegova knjiga Evropa u globalnom dobu (2009).






iz sadrzaja
... Veliki deo ove knjige odnosi se na politiku u vezi s klimatskim promenama u industrijskim zemljama. Upravo te zemlje emituju najveći deo štetnih gasova u atmosferu te moraju da preuzmu najveću odgovornost za kontrolisanje emisije tih gasova u bliskoj budućnosti. Moraju da prednjače u smanjenju te emisije i da se okrenu nisko-karbonskoj privredi i uvođenju društvenih reformi u skladu s klimatskim promenama. Ako one to ne mogu da urade, niko drugi neće.

... Namera mi je da iznesem donekle iznenađujuću tvrdnju da u ovom trenutku nemamo nikakvu politiku u pogledu klimatskih promena. Drugim rečima, ne raspolažemo detaljnim analizama novih političkih mera koje, ako želimo da se naše želje u vezi sa ograničenjem globalnog zagrevanja ostvare, moraju da budu uvedene. To je čudan propust za koji nema opravdanja i koji ovom knjigom nastojim da ispravim.

... Za stvaranje politike u vezi s klimatskim promenama potrebne su nove ideje, od kojih je znatan broj sadržan u ovoj knjizi. Jedna od njih odnosi se na državu garanta. Kada je reč o klimatskim promenama, država mora da olakšava, omogućava – mora da podstiče i podržava raznolikost društvenih grupa koje pokreću razvoj takve politike.

... Svemu tome dodajem i ideju o neophodnosti razvoja. Siromašne zemlje samo neznatno doprinose globalnom zagrevanju; njima se mora pružiti mogućnost da se razvijaju, čak i ako to znači uvećanje emisije štetnih gasova, za izvesno vreme čak i veliko. Iza neophodnosti razvoja ne stoje samo moralni razlozi. Posledice klimatskih promena povećaće ogromne napetosti koje zbog nejednakosti u svetu već nastaju, a koje će uticati na svet u celini. Prenosom tehnologije i drugim merama, zemlje u razvoju mogle bi u znatnoj meri da izbegnu nekadašnja iskustva industrijskih zemalja, ali je u suštini neophodno postići dogovor između razvijenih i manje razvijenih delova sveta.