Izdavač: Ostalo
Žanr: Klasična muzika
Tip: LP
Poreklo: Strani izvođač

Prodajem gramofonske ploče iz lične kolekcije u viđenom stanju. Budući da nisam stručnjak za profesionalno ocenjivanje očuvanosti ploča, vizuelno su pregledane, ali stanje zvuka ne mogu garantovati. Zbog toga izričito preporučujem lično preuzimanje, kako biste pre kupovine sami pregledali ploče i uverili se u njihovo stanje. Naknadne reklamacije ne primam.

poledjina omota pocepana

Antonjin Dvoržak (češ. Antonín Leopold Dvořák ; Nelahozeves, 8. septembar 1841 — Prag, 1. maj 1904) bio je češki kompozitor i dirigent romantične muzike. Uspešno je kombinovao narodnu muziku sa simfonijskom i kamernom muzikom. Nakon Bedžiha Smetane, bio je drugi češki kompozitor koji je postao svetski slavan. Sledeći Smetanov nacionalistički primer, Dvoržak je često koristio aspekte, specifično ritmove, narodne muzike Moravije i njegove rodne Bohemije. Dvoržakov sopstveni stil je bio opisivan kao „potpuna rekonstrukcija nacionalnog idioma sa simfonijskom tradicijom, apsorbovanjem narodnih uticaja i pronalaženjem efikasnih načina njihovog korišćenja”.

Dvoržak je ispoljio svoj muzički talenat u ranom dobu, kao sposoban učenik violine od šestogodišnjeg uzrasta. Prvi javni nastupi njegovih dela bili su u Pragu 1872. godine, i sa posebnim uspehom 1873. godine, kada je imao 31 godinu. Tražeći priznanje izvan područja Praga, on je prvo podneo svoju Prvu simfoniju na nagradno takmičenje u Nemačkoj, ali nije pobedio, a rukopis koji nije vraćen, bio je izgubljen do otkrića mnogo decenija kasnije. Zatim je 1874. prvi put podneo prilog za Austrijsku državnu nagradu za kompoziciju, čime su bile obuhvaćene dve simfonije i drugi radovi. Mada Dvoržak nije bio svestan toga, Johanes Brams je bio vodeći član žirija i bio je veoma impresioniran. Nagrada je dodeljena Dvoržaku za 1874. godinu,[a] i ponovo za 1876, i za 1877, kad su se Brams i prominentni kritičar Eduard Hanslik, takođe član žirija, upoznali s njim. Brams je preporučio Dvoržaka svom izdavaču, Simroku, koji je ubrzo potom naručio ono što je postalo poznato kao Slavonski plesovi, Op. 46. Njih je veoma visoko ocenio berlinski muzički kritičar Lui Elert 1878. godine, partitura (od originalne klavirske verzije za 4 ruke) imala je odličnu prodaju, i Dvoržakova međunarodna reputacija je konačno započela.

Dvoržakov prvi komad religiozne prirode, njegova postava Stabat Mater, premijerno je izvedena u Pragu 1880. godine. Taj komad je veoma uspešno izveden u Londonu 1883. godine, čemu su sledila mnoge druga izvođenja u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Državama. U svojoj karijeri, Dvoržak je napravio devet pozvanih poseta Engleskoj, pri čemu je često dirigovao izvođenju svojih radova. Njegova Sedma simfonija je napisana za London. Posetivši Rusiju u martu 1890, on je dirigovao na koncertima svoje muzike u Moskvi i Sankt Peterburgu. Godine 1891 Dvoržak je bio imenovan za profesora na Praškoj konzervatoriji. Tokom 1890–91, on je napisao svoj Dumki Trio, jedan od njegovih najuspešnijih komada kamerne muzike. Godine 1892, Dvoržak je prešao u Sjedinjene Države i postao direktor Nacionalnog konzervatorijuma za muziku Amerike u Njujorku. Tokom boravka u Sjedinjenim Državama, Dvoržak je napisao svoja dva najuspešnija orkestarska rada. Simfonija Iz Novog Sveta je raširila njegovu reputaciju širom sveta. Njebov Koncert za violončelo jedan je od najcenjenijih violončelističkih koncerata. On je takođe napisao svoj Američki gudački kvartet, njegovo najcenjenije delo kamerne muzike. Međutim, neredovno isplaćivanje njegove plate, zajedno sa sve većim priznavanjem u Evropi i nastupima nostalgije, naveli su ga da napusti Sjedinjene Države 1895. godine i da se vrati se u Bohemiju.

Dvoržakovih devet opera osim njegove prve, Alfred, imaju libreta u češkom i posvećene su portretisanju češkog nacionalnog duha, kao što su bila i njegova četiri horska rada. Daleko najuspešnija među njegovim operama je Rusalka. Među njegovim manjim radovima, sedma Humoreske i pesma „Pesme koje me je majka naučila” su široko izvođene i snimane. On je bio opisivan kao „verovatno najsvestraniji ... kompozitor njegovog vremena”.