Izdavač: Ostalo
Tip: LP
Žanr: Ostalo
Poreklo: Strani izvođač

lepo očuvano
zvuk bez mana
pečat

Georg Trakl - Heinz Woester – Gedichte

Label:
Amadeo – AVRS 2027
Series:
Österreichs Geistiges Leben
Format:
Vinyl, LP, 10`, Mono
Country:
Austria
Released:
1959
Genre:
Non-Music
Style:
Poetry


A1 Die Andacht
A2 Ballade
A3 Nachtlied
A4 An einem Fenster
A5 Schweigen
A6 Vor Sonnenaufgang
A7 Begegnung
A8 Vollendung
A9 Einer Vorübergehenden
A10 In einem alten Garten
A11 Frühling der Seele
A12 Von den stillen Tagen
A13 St. Peters Friedhof
A14 Kindheitserinnerungen
B1 Die schöne Stadt
B2 Beim jungen Wein
B3 Der Schatten
B4 Der Fall
B5 Der Gewitterabend
B6 Zu Abend mein Herz
B7 Abend in Lans
B8 Verklärter Herbst
B9 Ein Winterabend


Georg Trakl (Salcburgu; 3. februar 1887 — Krakov; 3. novembar 1914) je bio austrijski pesnik ekspresionizma sa jakim uticajima simbolizma.[1] Jasno pripisivanje njegovih pesničkih dela jednom od gotovo istovremenih kretanja u istoriji književnosti 20. veka nije moguće.

Život
Georg Trakl je odrastao kao peti od sedmoro braće i sestara, uključujući starijeg polubrata, u Salcburgu.[2] Porodica je pripadala višoj srednjoj klasi. Detinjstvo i mladost provodi u Salcburgu, gde je njega i njegovu braću i sestre odgajala francuska guvernanta. U to vreme Trakl je prvi put došao u dodir sa francuskom književnošću, što je oblikovalo njegov kasniji opus. Konkretno, uticaji Artura Remboa i Šarla Bodlera mogu se jasno videti u Traklovom književnom delu.[3]

Država Salcburg je 1973. godine kupila Traklovo rodno mesto i postavila galeriju,[4] štampariju i,[5] zajedno sa Kulturnim udruženjem Salcburga, istraživačko i memorijalno mesto Georg Trakl.

Od 1897. do 1905. Trakl je pohađao humanističku državnu gimnaziju u Salcburgu. Smatran je lošim đakom (nedovoljan uspeh iz matematike, latinskog i grčkog) i 1901. morao je da ponavlja 4. razred gimnazije. Njegovi prvi književni pokušaji počeli su oko 1904. godine kada se pridružio salcburškom pesničkom krugu „Apolon”, kasnije preimenovanom u „Minerva”. Nakon što 1905. godine ponovo nije postigao prelazne ocene, završio je školu bez diplome. U ovom periodu odvijaju se i prvi Traklovi eksperimenti sa lekovima (hloroform, morfijum, opijum, veronal, alkohol).

Obrazovanje i književno stvaralaštvo
Septembra 1905. započeo je trogodišnji pripravnički staž u salcburškoj apoteci. Ovaj posao mu je olakšao pristup opojnim sredstavima.

Krajem marta 1906. u Gradskom pozorištu Salcburg premijerno je izvedena Traklova drama Mrtvi dan, a septembra 1906. Fatamorgana. Dve jednočinke, međutim, nisu naišle na dobar odziv publike, zbog čega ih je pesnik ubrzo potom uništio. Iste godine objavljeno je prozno delo Zemlja snova.Trakl je zapao u prvu kreativnu krizu oko 1907. zbog neuspeha, što je dovelo do povećane konzumacije droge. Dana 26. aprila 1908. u salcburškom Narodnom časopisu objavljena je Traklova prva pesma Jutarnja pesma. Iste godine završava pripravnički staž kao farmaceut i 5. oktobra počinje da studira farmaciju u Beču. Usledile su dalje publikacije, sada i van Salcburga. Na primer, Molitve, Okončanje i Prolaznik pojavili su se u Novom bečkom žurnalu.[6]

Nakon očeve smrti juna 1910. godine, porodica je zapala u finansijske teškoće. Trakl je diplomirao farmaciju i stupio u vojsku 1. oktobra 1910. kao farmaceut i kao jednogodišnji dobrovoljac u bečkom okrugu. U to vreme, Trakl se često sastajao sa prijateljima iz svog vremena u Salcburgu. Konzumacija alkohola je u to vreme bila visoka, a pesnička produkcija niska.

Trakl je sve više patio od anksioznosti i depresije. Ponekad se gotovo plašio stranaca, verovatno i zbog konzumiranja alkohola i droga, i živeo je u stanjima između euforije i obamrlosti.

Georg Trakl se 1912. godine zaposlio kao vojni lekar u Beču, od kojeg je nakon nekoliko dana odustao. Tražeći prikladniju poziciju i izdavača za svoje pesme, kasnije je putovao između Salcburga, Beča i Inzbruka. Nakon što je njegov rukopis Pesme objavio izdavač Kurt Volf u Lajpcigu 1913. godine, Trakl je otputovao u Veneciju i održao svoje prvo i jedino javno čitanje u Inzbruku krajem godine. Štampa je objavila: „Georg Trakl je svojim duhovitim pesmama zaslužio bogate aplauze, iako je njegov stil čitanja više prikladan za intimni krug nego za veću salu`. Uprkos svojim književnim uspesima, pesnik je govorio o „lancu bolesti i očaja” koji je opsedao njegov život.


Ploča u znak sećanja na Trakla
Početak Prvog svetskog rata i smrt
Prvi svetski rat je izbio avgusta 1914. Trakl je pozvan u vojsku kao vojni farmaceut. Doživeo je bitku kod Grodeka (polj. Gródek)septembra 1914. kao sanitetski poručnik. Dva dana i dve noći radio je u bolnici koja je kasnije u štampi nazvana jednom od „jama smrti Galicije“. Trakl je tada doživeo nervni slom. U istoimenoj pesmi Grodek pisao je o svom ratnom iskustvu nekoliko dana pre smrti.[7] Uveče 3. novembra 1914. je umro od srčanog udara nakon što je uzeo preveliku dozu kokaina. Nejasno je da li je reč o nesreći ili samoubistvu. Danas se tamo nalazi ploča u znak sećanja na Georga Trakla.

Traklova druga knjiga poezije, Sebastijan u snu, objavljena je posthumno u proleće 1915. godine.

Dela
Pregled
Trakl je svoje prve pesme objavio još 1907. i 1909. godine, ali su upiti izdavača Alberta Langena odbijeni čak i nakon što su dela nekoliko puta revidirana. Njegov značaj je prepoznao tek Ludvig fon Fiker, u čijem časopisu Gorionik je mogao redovno da objavljuje od 1912. do 1915. godine, poslednji put posthumno. Izdavačka kuća Kurt Volf je 1913. objavila zbirku pesama u seriji Najmlađi dan (tom 7/8), a 1915, iako posthumno, ciklus pesama Sebastijan u snu, koju je Trakl pre smrti dovršio.

Za njegovog života objavljeno je još nekoliko pesama i proznih dela. Pored rane zbirke pesama iz 1909. godine (tzv. „Zbirka 1909“, bez naslova), za koju Trakl nije mogao da nađe izdavača i od koje je kasnije odustao, postoji značajno nasleđe neobjavljenih pesama, alternativnih verzija objavljenih pesama i nešto manje fragmenata drame i aforizama. 2015. godine, kada je zatvorena privatna biblioteka u Beču, pronađena je ranije nepoznata, rukom pisana Traklova pesma pod naslovom Helderlin.

Odlike
U Traklovom delu preovlađuju raspoloženje i boje jeseni, mračne slike večeri i noći, umiranja, smrti i odlaska. Iako su pesme bogate biblijskim i religioznim referencama, a mnoge su pogodne za kontemplativnu otvorenost prema transcendenciji, svetlost iskupljenja retko probija u tamu. Česta simbolika boja (uglavnom plava – u više od polovine svih pesama, zatim crvena i smeđa) u početku je služila za opisivanje stvarnih stvari, kasnije su boje često bile samostalne kao samostalne metafore, na primer: „Melanholično plava“.

Traklove pesme su u nemačkim istraživanjima tumačene veoma različito. Neki pokušavaju da ih tumače kroz postojeće obrasce interpretacije ili odustaju od traženja smisla, drugi u njima vide metaforičke modele sopstvenih principa građenja. Kontroverzno je u kojoj meri je Traklova upotreba droge uticala na formu i sadržaj njegovih pesama. Čak i ako se Trakl nije direktno osvrnuo na zavisnost od droga u svojim pesmama, neke pesme pokazuju aluzije na zavisnost i zablude.

Faze stvaralaštva
Traklov rad se može podeliti u četiri faze:

Prva faza se odnosi na njegova rana dela na koja su snažno uticala dva faktora, s jedne strane Niče i pokreti secesije, a sa druge simbolizam. U delima ovog vremena francuski uzori (Bodler, Rembo, Verlen) i dalje se pojavljuju kroz ponekad retoričke gestove, preuzete iz lirske tradicije, kao na primer u Sutonu, gde svoje stihove opisuje kao „bolesno cveće melanholije“, što je indikacija na Bodlerovo Cveće zla.

U drugoj stvaralačkoj fazi (oko 1909–1912)[8] preovladao je ekspresionistički sekvencijalni stil, koji je sam okarakterisao kao „moj slikovni manir, koji četiri pojedinačna dela slike kuje u jedan utisak u četiri reda strofa“. Ovaj sveukupni vizuelni i akustički utisak grmljavine uzrokovan je nizom slika i sinestezije. Za Trakla nije odlučujući redosled pojedinačnih događaja, već složeni ukupni utisak koji se stvara.

Njegovi kasniji radovi (oko 1912–1914) predtsvljaju treću fazu, što kroz visoku poetičku sugestivnost slika stvara veliku semantičku otvorenost. Ovaj hermetičko-apstraktni stil i nastojanje da se zatamni jednoznačno formira individualni stil koji redovno otežava tumačenje sadržaja, tako da jasna književnoistorijska klasifikacija nije moguća. Sada vraća stil sekvence, koji je bio prepoznatljiv iz njegove druge faze, kako bi delimično uveo lirski subjekat u konačne tokove radnje i otkrića. Poslednja faza od 1914. do njegove smrti sadrži mnoga posthumno objavljena dela. Oblikovano je njegovim ratnim iskustvom i arhaično-apokaliptičnim tenorom kakav je u delima Na istoku, Tužba i Grodek.

Kada se posmatraju ove četiri kreativne faze, može se videti da se kao rezultat procesa prelivaju jedna u drugu i da ne počinju i ne završavaju naglo. Ali Traklova težnja ka savršenstvu takođe je odložila objavljivanje, što je rezultiralo ovom faznom tranzicijom, tj. posthumnim objavljivanjem.

Počasna priznanja
Nagrada Georg Trakl za poeziju dodeljuje se u Salcburgu od 3. novembra 1952. godine.
Po njemu je 1958. godine nazvana ulica u 19. bečkom okrugu.
Traklovo rodno mesto je u vlasništvu pokrajine Salcburg od 1973. godine i od tada se zove Traklova kuća.[9]
Pešački most u Salcburgu dobio je ime po njemu 1991. godine: Traklova pasarela povezuje okruge Icling i Leen.
Traklov park u Inzbruku je mala zelena površina na Inu, mesto koje je Georg Trakl često posećivao. Uz simboličnu referencu na ovaj prostor, Mirko Bone je 2012. godine objavio svoju knjigu pesama Traklov park.

nemački ekspresionizam