Izdavač: Ostalo
Žanr: Klasična muzika, Ostalo
Tip: LP
Poreklo: Strani izvođač

odlično stanje
omot kao na slikama

na labelu ima pečat

Friedrich Schiller, Städtische Theater Leipzig* – Die Räuber. Querschnitt Durch Die Inszenierung Der Städtischen Theater Leipzig

Label:
LITERA – 8 60 051, LITERA – 8 60 052, LITERA – 8 60 051-052
Format:
2 x Vinyl, LP, Mono, Gatefold Sleeve
Country:
German Democratic Republic (GDR)
Released:
1964
Genre:
Non-Music
Style:
Radioplay, Dialogue, Poetry

A1 I Franken. Saal Im Moorschen Schlosse. Franz. Der Alte Moor
A2 II Schenke An Den Grenzen Von Sachsen. Karl Von Moor. Spiegelberg. Später Roller, Schweizer U. A.
A3 III Zimmer Im Moorschen Schlosse. Franz Von Moor. Später Herrmann.
B1 VI Des Alten Moors Schlafzimmer. Der Alte Moor. Amalia. Später Daniel, Franz, Herrmann.
B2 V Die Böhmischen Wälder Moor Und Die Räuberbande. Später Pater.
B3 VI Garten Beim Moorschen Schlosse. Amalia. Franz. Später Herrmann
C1 VII Gegend An Der Donau. Karl Moor. Die Räuber. Später Kosinsky.
C2 VIII Ländliche Gegend Um Das Moorsche Schloss. Karl Moor. Kosinsky.
C3 IX Zimmer Im Moorschen Schlosse. Franz Moor.
D1 X Ein Nahegelegener Wald. Ein Verfallener Turm In Der Nacht. Die Räuber. Karl Moor. Herrmann. Der Alte Moor.
D2 XI Zimmer Im Moorschen Schlosse. Franz Von Moor. Daniel.
D3 XII Schauplatz Des X. Bildes. Karl Moor. Die Räuber. Amalia. Der Alte Moor.
Adapted By (Text) – Karl Kayser
Design Concept [Gestaltung] – Wolfgang Geisler
Directed By – Karl Kayser
Liner Notes – Christoph Hamm
Music By [Zwischenmusiken] – Siegfried Tiefensee
Voice Actor [Amalia Von Edelreich - Nichte Des Grafen] – Christa Gottschalk
Voice Actor [Daniel, Ein Diener Im Moorschen Hause] – Erich Werder
Voice Actor [Ein Pater] – Friedhelm Eberle
Voice Actor [Franz Von Moor] – Horst Schulze
Voice Actor [Grimm] – Heinz Gothe
Voice Actor [Herrmann - Bastard Von Einem Edelmann] – Wolfgang Dehler
Voice Actor [Karl Von Moor] – Günter Grabbert
Voice Actor [Kosinsky] – Wolfgang Jakob
Voice Actor [Maximilian - Regierender Graf Von Moor] – Fred Kötteritzsch
Voice Actor [Roller] – Erich Gerberding
Voice Actor [Schufterle] – Kurt Kachlicki
Voice Actor [Schweizer] – Hans-Robert Wille
Voice Actor [Spiegelberg] – Horst Guntermann
Written-By – Friedrich Schiller


Fridrih Šiler (nem. Friedrich Schiller; Marbah am Nekar, 10. novembar 1759 — Vajmar, 9. maj 1805) je bio nemački pesnik, dramaturg, filozof i istoričar.

Biografija
Šiler je rođen 1759. u Marbahu na Nekaru. Otac mu je bio oficir u vojsci Virtemberga. Nešto kasnije, oko 1764, porodica se preselila u Lorh gde su živeli do 1766. Detinjstvo i mladost je proveo u relativnom siromaštvu. Šiler je odrastao u veoma religioznoj porodici i proveo je mnogo vremena u svojoj mladosti studirajući Bibliju, što je kasnije imalo uticaja na njegovo pisanje za pozorište.[1] Šiler je počeo da studira pravo 1773, a 1775. medicinu. Postao je vojni doktor u Štutgartu. Anonimno je objavio dramu „Razbojnici“ 1781. Delo je doživelo priličan uspeh na svojoj premijeri, naročito kod mlađe publike. Međutim, Šiler je usled revolucionarnih poruka drame uhapšen i kratko vreme je proveo u zatvoru, tako da je napustio posao u Štutgartu i prešao u Manhajm. Godine 1783, radio je kao bibliotekar i dobio ugovor da radi kao pisac za pozorište u Manhajmu. Od 1783. se često selio (Lajpcig, Drezden, Vajmar), a prvi put se sreo sa Geteom 1788. Krajem te godine, dobio je mesto profesora istorije i filozofije u Jeni. Pisao je istorijska dela. Imao je velike simpatije za velikana svoga vremena: Vilhelma fon Humbolta. Godine 1790, oženio se Šarlotom fon Lengenfeld. Nažalost, zdravstveno stanje mu se pogoršalo (verovatno od tuberkuloze) i dodeljena mu je penzija 1791. Na Geteov nagovor, 1794, počeo je da piše za satirične časopise. Revolucionarna Francuska mu je 1792. dala francusko državljanstvo, zbog njegovih čestih članaka protiv tiranije. Godine 1799, vratio se u Vajmar gde ga je Gete usmerio da piše za pozorište. Sa njim je osnovao „Vajmarski teatar“ koji se brzo nametnuo na pozorišnoj sceni Nemačke, i doprineo preporodu dramskog književnog žanra. Šiler je živeo u Vajmaru sve do smrti. Dobio je plemićku titulu 1802. Umro je tri godine kasnije, u 46-oj godini života.

Od 1934, Univerzitet u Jeni nosi Šilerovo ime, dok je u Srbiji jedna ulica u Zemunu nazvana po njemu.[2] Ta ulica nosi njegovo ime još pre Drugog svetskog rata.[3]

Književni značaj

Spomenik Geteu i Šileru u Vajmaru
Značaj Šilerovih dela nije očigledan za istraživača u XXI veku. Njegovo delo je puno retorike, i često veoma osećajno.

Ali teme kojima se ona bave, političke, etičke ili estetičke, značajno su doprinele razvoju novih ideja na kraju XVIII veka, i naročito su doprinele razvoju romantizma. Šiler je bio velikan doba romantizma, i to više nego Gete. Njegova filozofska dela su i dalje aktuelna, puna dubokih misli, i mnogo pristupačnija nego teorije njegovog omiljenog uzora i savremenika, filozofa Kanta.

Danas Šilerove predstave nisu često na programu pozorišta. Njegovi pozorišni komadi su poletni, predstavljaju ljude i ličnosti velikog formata, i nezaboravne likove: Viljema Tela, kralja Filipa II iz „Don Karlosa“, Karla iz „Razbojnika“, i mnoge druge. Bio je izvanredan u predstavljanju muževnih i paćeničkih temperamenata, dok je ženske likove obično zanemarivao.

Paradoksalno je da je ovaj veliki romantičar u Nemačku doneo i duh klasicizma, koja ona do tada nije poznavala. Preveo je dramu „Fedra“ Žana Rasina, neke drame Euripida, i primenjivao u svojim delima dramske metode po uzoru na klasične grčke tragedije.

Svojim značajem u književnosti klasicizma i romantizma, Šiler zauzima centralno mesto u nemačkoj i evropskoj književnosti.

Među velikim poštovaocima Šilerovog dela su Dostojevski, Betoven, Đuzepe Verdi i Tomas Man.

Nasleđe i počasti

Litografski portret iz 1905, sa natpisom `Friedrih fon Šiler` u znak priznanja njegovog oplemenjivanja 1802.
Prvu autoritativnu Šilerovu biografiju napisala je njegova snaja Karolina fon Volcogen 1830. godine, Schillers Leben (Šilerov život).[4]

Kovčeg koji je sadržao ono što je navodno bio Šilerov skelet donet je 1827. u Vajmarski vojvodski trezor, mesto sahrane kuće Saks-Vajmar-Ajzenah na istorijskom groblju Vajmara, a kasnije i Geteovo počivalište. Naučnici su 3. maja 2008. objavili da su DNK testovi pokazali da lobanja ovog skeleta nije Šilerova i da je njegova grobnica sada prazna.[5] Fizička sličnost između ove lobanje i postojeće posmrtne maske,[6] kao i sa portretima Šilera, navela je mnoge stručnjake da veruju da je lobanja Šilerova.

Nemačko-američka zajednica grada Njujorka donirala je bronzanu skulpturu Šilera Central parku 1859. To je bila prva postavljena skulptura Centralnog parka.[7]

Šilerov park u Kolumbusu, Ohajo, nazvan je po Šileru i centriran je oko statue nalik na njega otkako je poklonjena 1891. Tokom Prvog svetskog rata, ime parka je promenjeno u Vašington park kao odgovor na antinemačke osećanje, ali je vraćeno nekoliko godina kasnije. To je primarni park za Južnu stranu u naselju Džerman selo.[8]

Gugl je 10. novembra 2019. proslavio njegov 260. rođendan Gugl dudl logotipom.[9]

Pisanje
Filozofski radovi
Šiler je napisao mnoge filozofske radove o etici i estetici. On je sintetisao misao Imanuela Kanta sa mišlju nemačkog idealističkog filozofa Karla Leonharda Rajnholda. On je razradio koncept Kristofa Martina Vilanda o die schöne Seele (lepoj duši), ljudskom biću čije su emocije obrazovane razumom, tako da Pflicht und Neigung (dužnost i sklonost) više nisu u sukobu jedno sa drugim; stoga lepota, za Šilera, nije samo estetsko iskustvo, već i moralno: Dobro je lepo. Veza između morala i estetike javlja se i u Šilerovoj kontroverznoj pesmi „Die Götter Griechenlandes“ (Bogovi Grčke). Moderni naučnici smatraju da „bogovi“ u Šilerovoj pesmi predstavljaju moralne i estetske vrednosti, koje je Šiler vezao za paganizam i ideju o začaranoj prirodi.[10] U tom pogledu Šilerova estetska doktrina pokazuje uticaj hrišćanske teozofije.[11]

Među naučnicima postoji opšti konsenzus da ima smisla misliti o Šileru kao o liberalu,[12][13][14] i on se često navodi kao kosmopolitski mislilac.[15][16][17] Šilerov filozofski rad se posebno bavio pitanjem ljudske slobode, preokupacijom koja je vodila i njegova istorijska istraživanja, kao što su Tridesetogodišnji rat i Holandska pobuna, a zatim je našla put i u njegovim dramama: Valenštajnova trilogija se tiče Tridesetogodišnje rata, dok Don Karlos govori o pobuni Holandije protiv Španije. Šiler je napisao dva važna eseja o pitanju uzvišenog (das Erhabene), pod naslovima „Vom Erhabenen“ i „Über das Erhabene“; ovi eseji se bave jednim aspektom ljudske slobode — sposobnošću da se prkosi svojim životinjskim instinktima, kao što je nagon za samoodržanjem, kada se, na primer, neko voljno žrtvuje za konceptualne ideale.

Dela
Poezija
Veče (1776)
Osvajač (1777)
Elegija o smrti mladića (1780)
Oda radosti (Ode an die Freude) (1785)
Grčki bogovi (1789)
Umetnici (1789)
Ibikovi ždrali (1797) - balada
* Reči iluzije (1799)
Kasandra (1802)
Pozorište
Razbojnici (Die Räuber) (1781)
Fijeskova zavera u Đenovi (Die Verschwörung des Fiesco zu Genua) (1782)
Spletka i ljubav (Kabale und Liebe) (1783)
Don Karlos (1787)
Almanah Muza (Musenalmanach) (1797)
Valenštajn (trilogija) (1799)
Marija Stjuart (1800)
nemački prevod Magbeta od Vilijama Šekspira (1800)
Devica Orleanska (1801)
Verenici iz Mesine (1803)
Vilhelm Tel (Wilhelm Tell) (1804)
Eseji
O estetičkom vaspitanju čoveka (Über die ästhetische Erziehung des Menschen) (1795)
Epigrami Ksenije (zajedno sa Geteom) (1797)
O odnosu životinjske prirode čoveka sa njegovim razumom (1777)
O ljupkosti i dostojanstvu (1793)
O naivnom i sentimentalnom pesništvu (1796)
Istorijska dela
Istorija otpadništva ujedinjene Nizozemske (Geschichte des Abfalls der Vereinigten Niederlande von der spanischen Regierung) (1788)
Istorija Tridesetogodišnjeg rata, (Geschichte des dreißigjährigen Krieges) (1790)
Pisma
Pisma Kerneru, Vilhelm fon Humboltu, Geteu, itd.

fridrih šiler razbojnici predstava na ploči književna dela audio zapisi audio knjige