Malo je albuma u poslednjoj deceniji koji su tako elegantno srušili žanrovske barijere kao "Golden Hour" (2018) Kacey Musgraves. Ovo izdanje, nagrađeno Gremijem za album godine, predstavlja trenutak kada je kantri muzika napustila prašnjave puteve Nešvila i otisnula se u kosmos. Kritičari su ovaj zvuk s pravom nazvali "Galactic Country".

Kacey ovde menja svoju raniju, oštru duhovitost za iskrenu ranjivost i sanjivu atmosferu. U saradnji sa producentima Danielom Tashianom i Ianom Fitchukom, stvorila je zvučni pejzaž gde se akustične gitare i bendžo savršeno prepliću sa sintisajzerima, vokoderima i disko ritmovima. Rezultat je topao, prostran zvuk koji evocira osećaj letnjeg predvečerja.

Album otvara meditativna himna "Slow Burn", koja postavlja ton strpljenja i uživanja u trenutku. Tu je i euforična ljubavna pesma "Butterflies", kao i neodoljivi kros-over disko hit "High Horse", koji je Kacey približio pop publici širom sveta. S druge strane, balada "Space Cowboy" ostaje jedna od najlepše napisanih pesama o raskidu u modernoj istoriji žanra.

Za ljubitelje vinila, "Golden Hour" je estetski i zvučni imperativ. Prozirni omot i vizuelni identitet savršeno prate muziku, a analogna toplina ploče dodatno naglašava organsku produkciju albuma. Ovo je ploča za one koji misle da ne vole kantri muziku – jer "Golden Hour" nije samo kantri, to je čista, univerzalna emocija uhvaćena u savršenom svetlu.