U panteonu prvog talasa britanskog panka 1978. godine, album X-Ray Spex – Germfree Adolescents stoji kao jedinstven, šaren i intelektualno oštar kontrapunkt nihilizmu Sex Pistolsa ili sirovosti The Clash-a. Ovo je album koji je panku dao boju, saksofon i jedan od najvažnijih ženskih glasova u istoriji rokenrola – neponovljivu Poly Styrene.

Ono što ovaj debi (i nažalost jedini studijski album benda) čini remek-delom je njegov zvučni identitet. Umesto standardne "gitara-bas-bubanj" postavke, X-Ray Spex su uveli saksofon koji se probija kroz distorziju, stvarajući zvuk koji je istovremeno agresivan i neverovatno zarazan. Vokal Poly Styrene – prodoran, operatski i namerno "neškolovan" – postao je simbol ženskog osnaživanja u muzici.

Tematski, "Germfree Adolescents" je bio decenijama ispred svog vremena. Kroz pesme poput himnične "The Day The World Turned Day-Glo", "Identity" i naslovne numere, bend pruža satiričnu i proročku kritiku potrošačkog društva, opsesije higijenom, veštačkim materijalima i gubitkom individualnosti u korporativnom svetu. To je konceptualni udar na "plastičnu" kulturu, upakovan u savršene trominutne pop-pank bombe.

Za kolekcionare vinila, ovo je esencijalni artefakt New Wave i Punk ere. Vizuelni identitet albuma, sa svojim jarkim bojama i epruvetama, savršeno prati muziku. Posedovanje ove ploče nije samo stvar muzičkog ukusa, već priznanje bendu koji je dokazao da pank može biti inteligentan, artikulisan i vođen ženskom snagom.