Objavljen 1973. godine, na vrhuncu globalne histerije oko Ziggy Stardusta, album David Bowie – Aladdin Sane predstavlja mračnijeg, tvrđeg i dekadentnijeg naslednika svog prethodnika. Često opisivan od strane samog Bouvija kao "Ziggy odlazi u Ameriku", ovaj album beleži haos turneje, fascinaciju američkom kulturom i urbani raspad.

Ovo remasterizovano izdanje na 180-gramskom vinilu donosi kristalno čist zvuk koji je neophodan da bi se čula produkcijska slojevitost Kena Skota (Ken Scott) i Bouvija. Zvučno, album je agresivniji od Ziggy-ja, predvođen prljavim bluz rifovima Mika Ronsona u hitu "The Jean Genie" i doo-wop nostalgijom u "Drive-In Saturday".

Ipak, ono što "Aladdin Sane" čini remek-delom je doprinos pijaniste Majka Garsona (Mike Garson). Njegov avangardni, disonantni džez solo na naslovnoj numeri ostaje jedan od najhrabrijih momenata u istoriji rok muzike. Tu je i teatralna, brehtovska drama pesme "Time" i senzualna završnica sa "Lady Grinning Soul".

Za kolekcionare, ovo je esencijalno izdanje, ne samo zbog muzike već i zbog omota. Fotografija Brajana Dafija (Brian Duffy) sa ikoničnom munjom preko lica postala je "Mona Liza popa" i najprepoznatljivija slika Dejvida Bouvija ikada. Teški, 180g vinil osigurava stabilnost i dubinu basa, čineći ovo audiofilskim iskustvom koje verno prenosi glam-rok energiju sedamdesetih.