Album "Computer Controlled Acoustic Instruments Pt2 EP" (2015) predstavlja jedno od najintrigantnijih i tehnički najradikalnijih ostvarenja u kasnijoj fazi karijere Richarda D. Jamesa (Aphex Twin). Kao nastavak (dugo odlagane) ideje istražene na Computer Controlled Acoustic Instruments Pt1 iz 1993. godine, ovaj EP fokusira se na jedinstvenu kompozicionu i izvođačku tehniku: korišćenje računara i algoritama za direktnu kontrolu tradicionalnih, neelektronskih instrumenata.

Konceptualno, EP je fundamentalna studija o odnosu čoveka, mašine i muzičke autentičnosti. James je ovde programirao složene MIDI sekvence koje nisu bile namenjene sintezatorima, već instrumentima poput Disklavier klavira, bubnjeva i raznih perkusija koje su sposobne za automatizovanu reprodukciju. Rezultat je muzika koja je tehnički virtuozna i precizna do nivoa koji je nemoguć za ljudskog izvođača, ali koja istovremeno zvuči organski zbog akustične prirode samih instrumenata.

Muzički, numere su često atonalne, ritmički ekstremno složene i disonantne, preklapajući klavir sa udarima perkusija u brzini i kompleksnosti karakterističnoj za drill `n` bass, ali bez digitalne obrade. Time se briše granica između klasične avangarde (npr. Džona Kejdža ili Konlon Nekstona) i hardcore elektronike. "Computer Controlled Acoustic Instruments Pt2 EP" je stoga izuzetno važan dokument u polju savremene muzičke tehnologije i kompozicije, demonstrirajući kako se kompjuterska logika može primeniti na tradicionalne zvuke, stvarajući novi, hibridni oblik akustične digitalne umetnosti.