Tema: Film
Tip: Plakat

67 x 48 cm
2 x presavijen

Praznik u Rimu (engl. Roman Holiday) je američka romantična komedija iz 1953. godine, koju je režirao i producirao Vilijam Vajler. Glavne uloge u filmu tumače Odri Hepbern kao princeza koja želi da sama vidi Rim i Gregori Pek kao reporter. Scenario su napisali Džon Dajton i Dalton Trambo, ali potonji, budući da je bio na holivudskoj crnoj listi, nije bio potpisan, a Ijan Maklelan Hanter je potpisan umesto njega. Film je snimljen na lokaciji u Rimu.

Premijerno je prikazan 20. avgusta 1953. na Filmskom festivalu u Veneciji, dok je u američkim bioskopima objavljen nedelju dana kasnije. Naišao je na pozitivne reakcije kritičara i osvojio je tri Oskara, u kategorijama za najbolju glumicu (Odri Hepbern), najbolju priču i najbolju kostimografiju. Godine 1999, Kongresna biblioteka je odabrala ovaj film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država zbog „kulturološkog, istorijskog, ili estetskog značaja”. Danas se smatra jednim od najboljih ljubavnih filmova ikada snimljenih.

En, princeza-prestolonaslednica neimenovane zemlje, putuje na strogo planiranoj turneji po evropskim glavnim gradovima. Posle posebno napornog dana u Rimu, doktor joj daje injekciju sedativa kako bi se smirila. Ona potajno napušta ambasadu da bi istražila grad i, kako sedativ počinje da deluje, zaspi na niskom zidu, gde je pronalazi Džo Bredli, američki reporter. Ne prepoznajući je, misli da je pijana i odvodi je u svoj stan da prespava.

Džo se uspavao i propustio princezinu konferenciju za štampu, ali govori svom uredniku Henesiju da je prisustvovao. Henesi mu pokazuje vest o otkazivanju konferencije za novinare zbog princezine „iznenadne bolesti”. Džo shvata da je žena u njegovom stanu princeza sa fotografije iz novina. Džo pita Henesija koliko bi platio za ekskluzivni intervju sa njom. Henesi nudi 5000 dolara i uzvraća opkladom od 500 dolara da Džo neće moći da ga dobije.

Džo zove svog prijatelja fotografa Irvinga Radoviča i nudi „Anji” da joj pokaže Rim, ne otkrivajući da je on reporter. En tvrdi da ima važan sastanak i odlazi. Džo je prati i vidi kako istražuje pijacu na otvorenom, kupuje cipele i skraćuje svoju dugu kosu. Džo uspeva da je sustigne na Španskim stepenicama i ubeđuje je da provede dan sa njim, odvodeći je u ulični kafić da se sastane sa Irvingom, koji je fotografiše kamerom skrivenom u upaljaču. Kada En nespretno poveze Vespu kroz rimske ulice i izazove metež sa Džoom kao saputnikom, njih dvoje su uhapšeni, ali Džo i Irving pokazuju svoje „lažne” novinarske propusnice i bivaju pušteni. Potom obilaze Koloseum. Džo zatim vodi En do Usta istine i priča joj legendu koja je vezana za njih: ako lažov stavi ruku u usta, biće odgrizena. Nakon što En nevoljno pokuša, Džo je zaplaši pretvarajući se da mu je ruka odsečena.

Tokom plesa na brodu, agenti Enine vlade pokušavaju da je na silu vrate. En se pridružuje Džou i Irvingu u sveopštoj tuči koja je izbila. Kada je Džo bačen u reku, En skače za njim. Njih dvoje otplivaju odatle i ljube se dok sede drhteći na obali reke. Dok suše svoju mokru odeću u Džoovom stanu, radio prenosi vest da su ljudi u zemlji princeze En zabrinuti da bi njena bolest mogla biti ozbiljna. En traži od Džoa da je odveze u ulicu blizu ambasade, gde se ponovo ljube. Ona se u suzama oprašta od njega.

Po povratku, princeza odgovara onima koji su pokušavali da je podsete na njenu dužnost: „Da nisam potpuno svesna svoje dužnosti prema svojoj porodici i svojoj zemlji, ne bih se vratila kući večeras... ili zapravo nikada više.”

Džo kaže sumnjičavom Henesiju da nije dobio priču, iako potom govori Irvingu da ga ne može sprečiti da proda fotografije. Džo i Irving prisustvuju odloženoj konferenciji za štampu, na iznenađenje princeze En. Ona potvrđuje svoju veru u odnose među narodima kao i među ljudima, a Džo je uverava da je njena vera na mestu. Na pitanje koji grad joj se najviše dopao tokom turneje, ona isprva tvrdi da bi to bilo teško reći, pre nego što izjavi: „Rim. Svakako, Rim.” Drugi fotografi je fotografišu svojim velikim kamerama, dok je Irving slika svojom upaljač-kamerom. En kratko razgovara sa svakim novinarom, a Irving joj poklanja svoje fotografije kao uspomenu na Rim. Džo ostaje nakon što svi odu, pre nego što izađe iz prostorije.

Odri Hepbern princeza En (Anja Smit)
Gregori Pek Džo Bredli
Edi Albert Irving Radovič
Hartli Pauer gospodin Henesi
Harkort Vilijams ambasador zemlje princeze En
Margaret Rolings grofica Vereberg
Tulio Karminati general Provno

Jedna od najpoznatijih scena u filmu je ona u kojoj Pek stavi ruku u „Usta istine” (La Bocca della Verità), kameno lice za kojeg legenda kaže da će odgristi ruku onome ko laže. U filmu, kad lik Gregorija Peka izvuče ruku iz Usta istine, nema šaku zbog čega En počne da vrišti. Zatim njegova šaka izlazi iz rukava i on se smeje. Njen krik nije bio gluma − Pek je odlučio da izvede šalu koju je jednom video kado Reda Skeltona, ali pre početka snimanja scene nije ništa rekao svojoj partnerki.

Kasnije 1970-ih godina, Peku i Hepbern predstavljena ideja o snimanju nastavka filma Praznik u Rimu u kojem bi se Anja i Džo ponovno „ujedinili”; ideja nikad nije sprovedena u delo. Originalni film je ponovo snimljen za televizijsko prikazivanje 1980-ih godina.

Uloga koju je u filmu tumačio Pek bila je pisana sa namerom da je tumači Keri Grant. Međutim, Grant je odbio ulogu uz objašnjenje da smatra da je prestar da bi glumio osobu u koju se zaljubljuje Odri Hepbern. Kasnije je studio uverio Granta da zaigra uz Odri Hepbern u filmu Šarada, gde je postalo očigledno da na filmskom platnu postoji hemija između njih dvoje. Odri Hepbern i Grant se više nikad nisu zajedno pojavili u nekom filmu, ali su ostali dobri prijatelji, a Grant je Odri smatrao jednom od glumica sa kojom mu je bilo najdraže da radi.