Tema: Film
Tip: Plakat

72 x 50 cm
urolan
dizajn : misa veselinovic
pozoriste dusko radovic
rezija : tatjana stankovic
(andersen - the girl with the matches)

Napolju je bilo veoma hladno. Padao je sneg i polako je počelo da se smrkava. Ubrzo je došlo veče, poslednje u godini. U hladnoći i mraku, siromašna devojčica hodala je ulicama, bosonoga i gologlava.

Naravno, kad je izašla iz kuće imala je papuče, ali koja je bila korist od njih? Bile su to veoma velike papuče, prevelike za nju, jer su pripadale njenoj majci. Devojčica ih je izgubila trčeći preko ceste, gde su je umalo bila pregazila velika kola sa konjima. Jednu papuču više nije mogla da nađe, a drugu joj je ukrao dečak, rekavši da će je jednog dana, kada bude imao svoju decu, koristiti njenu papuču kao kolevku. I tako je devojčica hodala bosa, a noge su joj bile prilično crvene i plave od hladnoće. U svojoj staroj pregači nosila je nekoliko svežnjeva šibica, a u ruci je držala veliku kutiju u kojoj je prodavala šibice. Niko od nje nije ništa kupovao po ceo dan i niko joj nije dao ni dinara.

Sva promrzla od hladnoće i gladi, uvukla se slika bede, jadne devojčice! Pahulje su padale na njenu dugu plavu kosu koja joj je u prelepim uvojcima padala preko ramena. Sveće su bile upaljene na svim prozorima i osećao se divan miris pečene guske jer je bila Nova godina. Da, samo je na to mislila!

U kutku između dve kuće, sela je i povukla svoje male noge ispod sebe. Postajalo joj je sve hladnije, ali nije smela da ide kući jer nije prodala šibice, a otac bi je zbog toga istukao. Osim toga, kod kuće je bilo hladno jer nisu imali ništa osim krova kroz koji je duvao vetar, a najveće rupe su krpane slamom i krpama.

Ruke su joj bile skoro smrznute od hladnoće. O, kako bi ih mala šibica mogla zagrejati! Kad bi samo mogla da izvadi jednu šibicu iz kutije i zagreje ruke na plamenu. Izvukla je jednu i zapalila je o zid. Kako je prskalo i gorelo! Nastao je topli, sjajni plamen, poput male sveće, i ona je držala ruke nad njim; čudno svetlo! Devojčica se zaista osećala kao da sedi ispred velike gvozdene peći sa sjajnim mesinganim ukrasima. Kako je divno vatra gorela! Kako je bilo prijatno! Devojčica je ispružila noge da ih zagreje; ali mali plamen se ugasio, peć je nestala, a u ruci su joj ostali samo ostaci izgorele šibice.

Zapalila je još jednu šibicu. Plamen je bio veliki, a kad je svetlost pala na zid postao je providan poput tankog vela i kroz njega je mogla da vidi sobu. Na stolu je bila raširena snežno bela tkanina, a na njoj je stajalo blistavo posuđe. Pečena guska čuveno kuvana, punjena jabukama i suvim šljivama. I još bolje, guska je iskočila iz posude i trčala po podu s nožem i viljuškom u grudima, tik do devojčice. Zatim se šibica ugasila i mogla je da vidi samo debeli, hladni zid.

Zapalila je još jednu šibicu. Činilo joj se kao da sedi ispod najlepše jelke. Bila je mnogo veća i mnogo lepša od one koju je videla prošlog Božića kroz staklena vrata u kući bogatog trgovca. Hiljade sveća gorelo je na zelenim granama, a slike u boji poput onih u štampariji zurile su u nju. Devojčica im je pružila obe ruke, ali odjednom se plamen ugasio. Ali božićna svetla su se dizala sve više i sada ih je videla kao sjajne zvezde na nebu, a jedna od zvezda je padala, ostavljajući dugačak trag poput vatre.

`Neko umire`, pomislila je devojčica, jer joj je njena stara baka, jedina osoba koja ju je volela i koja je umrla, rekla da kada zvezda padne, jedna duša ide Bogu.

Zapalila je još jednu šibicu. Sve se ponovo osvetlilo, a u sjaju je stajala njena stara baka, bistra, ljubazna i lepa.

`Bako!` - povika devojčica. `Bako, povedi me sa sobom! Znam da ćeš nestati kada izgori šibica. Nestaćeš kao topla peć, prelepa pečena guska i prelepa velika božićna jelka!`

I brzo je zapalila čitav snop šibica jer je želela da baka ostane pored nje. A šibice su gorele takvim sjajem da se činilo kao da je sve obasjano dnevnim svetlom. Baka nikada nije bila tako velika i lepa. Uzela je devojčicu u naručje i oboje su leteli iznad zemlje u sjaju i radosti, veoma, veoma visoko, i tamo gore nije bilo hladnoće, ni gladi, ni straha - bile su sa Bogom.

Ali u uglu, naslonjena na zid, sedela je devojčica crvenih obraza i nasmejanog lica, zaleđena poslednje noći stare godine. Novogodišnje sunce izlazilo je na malu tužnu figuru. Dete je sedelo tu, ukočeno i hladno, držeći šibice, od kojih je jedna skoro izgorela.

`Želela je da se zagreje`, govorili su ljudi. Niko nije mogao ni da zamisli koje je lepe stvari videla i koliko je bila srećna što je otišla sa starom bakom u Novu godinu.

Izvor: Lektire.rs