Tema: Film
Tip: Plakat

2 x presavijen
oko 70 x 50 cm

Rajko Grlic
Nenad Burcar
Stars: Predrag 'Miki' Manojlovic, Vladislava Milosavljevic, Mladen Budiscak

Mi smo znali šta smo napravili i uradili smo odmah dve kopije filma “Samo jednom se ljubi”, to smo se dogovorili sa Sulejmanom Kapićem, direktorom "Jadran filma", a u knjigama laboratorije i svega je pisalo da postoji samo jedna kopija. Isto veče kada je prva kopija izašla, neko iz "Jadran filma" je to javio i isto veče su organizovali projekciju na koju su došli njih osmorica. To su bili šef policije Zagreba, šef Udbe za Hrvatsku, član Centralnog komiteta za sigurnost...uglavnom osam prvih policajaca.

Oni su došli da odgledaju film u jednoj maloj dvorani. Mi smo sedeli pozadi, a oni napred. Išao je film i niko nije uzdahnuo, niko nije ispustio nikakav zvuk, ni veselja ni neveselja, apsolutno nemo su gledali. Kad se projekcija završila, upalila su se svetla, a najmlađi među njima koji je bio u nekom elegantnom odelu, fino podšišan mladi kadar, okrenuo se i rekao:

"Da smo ovo naručili od ustaške emigracije, ne bismo ovo dobili."

To je bila prva rečenica. Malo su nam se noge odsekle, a onda su oni počeli veoma dobronamerno, takvim tonom, nisu bili ljuti, nisu nešto pretili, već su nam govorili: "Pa možda ovu scenu biste mogli da izbacite. Ovo vam ne treba. Šta će vam ovo? Ovo zaista tu nekako nema svrhu... ". Mi smo posle računali da bi nam ostalo ukupno pet minuta filma da smo ih poslušali. To je bilo 1981. u februaru, martu.

Drugu kopiju filma sam ja poslao sestri u Pariz i ona ju je dala u Kan, tako da smo tako ušli na festival sa filmom. Policija je odmah uzela i zaključala negativ, a mene i Kapića je šef zagrebačke policije, jedan divan, miran čovek sede kose, u finom odelu, potapšao i rekao: "Nemojte nigde da putujete, ostanite ovde da imamo priliku da porazgovaramo"...

To je u stvari značilo: Ne mrdaj odavde! Ja sam tu noć sa suprugom sedeo uz čašu vina i razmišljao da li da ujutro u "reno 4”stavimo malu bebu, dva kofera i da krenemo...

Film je mogao da bude prikazan u Kanu na dva načina - ili kao film koji je zabranjen u Jugoslaviji ili da ide pod jugoslovenskom zastavom. Da sam tada otišao u Kan, a da je film prikazan kao zabranjen, ja se više nikada ne bih vratio. Onda sam trgovao s Račanom na tu temu. Naime, glumica Semka Sokolović Bertok je bila članica CK Hrvatske i jednog dana sam je sreo na ulici kada mi je rekla da je čula da imam neke probleme sa filmom.

“Imam velike probleme s filmom”, rekao sam, i pitao sam je da li hoće da dođe da ga pogleda jer je policija uzela negativ, ali pozitiv je ostao u "Jadran filmu". Ona je došla da pogleda film i njoj se to strašno svidelo pa je rekla da će ona nešto da uradi. Semka je bila prvak Hrvatske, mislim i Jugoslavije u bridžu, bila je internacionalni majstor u šahu, jedna vrlo zanimljiva žena i dobra glumica. Kod nje se igrao bridž, recimo utorkom uveče, i tu su dolazili Račan i pola Centralnog komiteta. Rekla mi je da pripremim oko deset uveče u nekoj maloj dvorani projekciju filma, a ona će na kraju partije pitati društvo da li hoće da pogledaju jedan film. Ako pristanu, ona će javiti da dolaze u dvoranu, pa da ja izađem i da sat i po vremena budem ispred te dvorane. Mislim da sam dvadeset puta obišao taj blok u Zagrebu. Rekla mi je da ako ona izađe iz dvorane, to znači da hoće da razgovaraju sa mnom, a ako vidim da ne izlazi, da se maknem. Imali smo spremne sve varijante.

Ona je izašla iz dvorane, uvela me unutra, a tu u sedeli Račan i još neki ljudi i svi su bili sa suprugama. Kada sam video da sve žene plaču, da imaju suzne oči, tada sam sebi rekao: "Sad mi više niko ništa ne može. Sad će ih ubiti kod kuće ako nešto naprave filmu".

Onda me uzeo Račan pod ruku i počeli smo opet da obilazimo taj blok i da se cenkamo. To je bilo cenkanje kao na pijaci. On je bio šef ideološke komisije CK i rekao mi je:

"Ide ti film u Kan. Mi ćemo poslati ljude da vidimo kako je to prošlo i prema tome ćemo odlučiti da li film može da ide ovde ili ne može".

Ja sam rekao da to nije nikakva trgovina, da ja tamo glumim da film postoji, a oni će razmisliti da li će ga pustiti. Rekao sam:

"Petnaest dana bioskop ’Zagreb’, najveći bioskop je moj, bez obzira šta se dogodilo, film igra. Onda ja u Kanu glumim da je sve u redu. I ne bioskop na periferiji nego u centru...” Tako smo se cenkali i onda je on rekao jednu rečenicu koju ja uvek citiram:

"U Puli nema nagrada."

Što znači da su oni to sve potpuno kontrolisali i u Puli zaista nismo dobili ništa.