ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Čukovskij, Kornej Ivanovič, 1882-1969 = Чуковский, Корней Иванович,
1882-1969
Naslov Od druge do pete / Kornej Čukovski ; [prevod Ljubinka Krešić]
Jedinstveni naslov От двух до пяти
. srpski jezik
Vrsta građe priručnik
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1986
Izdanje [1. izd.]
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1986 (Beograd : `Slobodan Jović`)
Fizički opis 355 str. : ilustr. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Savić, Svenka (autor dodatnog teksta)
Zbirka ǂBiblioteka ǂPredškolska pedagogija ; 3
Napomene Prevod dela: Ot dvuh do pяti
Str. 5-23.: Predgovor / Svenka Savić
Predmetne odrednice Govor -- Predškolska deca
Maternji jezici -- Početna nastava

Tekst sa korice
Knjiga Od druge do pete Korneja Čukovskog danas je već klasično delo u svojoj vrsti. Međutim, vreme joj nije ništa oduzelo od lepote, značaja i aktualnosti. Ostala je jedinstvena po bogatstvu govorno-jezičkih tvorevina dece reprezentativnosti za njihove stvaralačke postupke, poetskom dometu i naučnoj vrednosti.
Krajnji cilj Čukovskog nije bio da zabavi i razgali odraslog čitaoca naivnim i nepogrešivim dečjim komentarom sveta, već da mu otkrije dečji um onako kako se on obelodanjuje u stvaralačkoj upotrebi govora. Tek danas, u novom teorijskom vidokrugu u lingvistici, psihologiji i pedagogiji, ovom nastojanju Čukovskog se pridaje dužna pažnja, a njegove ideje dobijaju istinsku spoznajnu vrednost.
Knjiga Od druge do pete je trajno svedočanstvo borbe jednog pesnika za pravo dece da budu deca i kao takva priznata i uvažavana od odraslih.
Tek posle pedeset i osam godina od prvog izdanja (1928), ovo delo postaje svojina i naših čitalaca. Za razliku od prevoda na druge jezike, srpskohrvatski prevod pretstavlja delo Čukovskoga u njegovom punom opsegu. Ovaj izuzetni prevodilački, kulturni i stvaralački poduhvat obavila je znalački i uspešno Ljubinka Krešić. Uživajući u govorno-jezičkim tvorevinama male dece, razmišljajući o idejama Čukovskog, čitalac će na svakoj stranici otkrivati i autorske kvalitete prevodioca. Jer, preneti ovakvo delo u jedan drugi, doduše sličan, a opet toliko različit jezički sistem, zahtevalo je istančano osećanje za oba jezika, originalna stilistička rešenja koja ipak iskazuju isti smisao i postupak, nalagalo je da se do kraja saučestvuje u dečjem viđenju, razumevanju i imenovanju sveta.
Od druge do pete bio je ne samo poslednji među prevodima Ljubinke Krešić, već i jedan od njenih poslednjih životnih činova. Nehotice i ne sluteći ostavila je tako trajni spomen na sebe i svoju profesionalnu, društvenu i kulturnu delatnost koja je u celini bila posvećena deci i knjigama.
S. Marjanović
________________________________________
SADRŽAJ
Predgovor 7
Glava prva
DEČJI JEZIK 25
I. OSLUŠKUJEM 25
II. PODRAŽAVANJE I STVARALAŠTVO 31
Osećanje za jezik kod dece 31
Nesvesno majstorstvo 34
Nadareni radiša 38
III. „NARODNA ETIMOLOGIJA” 39
Osmišljavanje preko reči-besmislice 42
IV. DELOTVORNOST 47
V. OSVAJANJE GRAMATIKE 53
Za – iz – na – raz – o 53
Može, ne može 54
On i ona 58
„Kljujući petao” 53
Ukrštanje reči 59
Tipične dečje „greške” 62
VI. ANALIZA JEZIČKOG NASLEĐA ODRASLIH 66
Kritičar i buntovnik 66
Protiv metafora 70
VII. RAZOTKRIVANJE ŠABLONA 74
Svežina percepcije reči kod dece 74
Opšte dečje reči 78
VIII. PRIKRIVANJE NEZNANJA 80
Tuđi gresi 80
Nagon za samopotvrđivanjem 82
IX. POGREŠNO TUMAČENJE REČI 85
Reč se poistovećuje s predmetom 91
Fonetika dečjeg govora 93
X. DEČJI GOVOR I NAROD 95
XI. RAZVIJANJE GOVORA 103
Glava druga
NEUMORNI ISTRAŽIVAČ 109
I. TRAŽENJE ZAKONITOSTI 109
Novajlija u svetu koji ga okružuje 109
Traženje zakonitosti 117
II. POLUVEROVANJE 119
III. „STO HILJADA ZAŠTO” 122
IV. DECA O ROĐENJU 129
V. NEPRIHVATANJE TUGE 143
VI. DECA O SMRTI 149
VII. NOVA EPOHA I DECA 157
VIII. SUZE I LUKAVSTVA 177
IX. NASTAVLJAM DA PRISLUŠKUJEM 183
Glava treća
BORBA ZA BAJKU 195
I. RAZGOVOR O MINHAUZENU 195
II. MORSKI PSI NE POSTOJE 199
III. VREME JE DA SE OPAMETIMO 209
IV. I OPET O MINHAUZENU. 1936. GODINA 213
V. MALOGRAĐANSKI METODI KRITIKE. 1956. GODINA 214
VI. „PROTIVPRIRODNO JE DA SE...” 1960. GODINA 223
Glava četvrta
SMISLENE BESMISLICE 227
I. PISMO 227
II. TIMOŠKA NA MAČKU 228
III. TEŽNJA DETETA ZA MENJANJEM PORETKA STVARI 231
IV. PEDAGOŠKA VREDNOST IZOKRETALICA 238
V. PRECI NJIHOVIH NEPRIJATELJA I PROGONITELJA 254
Glava peta
KAKO DECA SLAŽU STIHOVE 263
I. ODUŠEVLJAVANJE RIMOM 263
II. PRIHVATANJE STIHA 268
III. TA i MA 275
IV. PRVI STIHOVI 277
V. O PESNIČKOM VASPITANJU 296
VI. EKIKIKE I NEEKIKIKE 306
VII. JOŠ O PESNIČKOM VASPITANJU 317
VIII. NEKAD I SAD 319
Glava šesta
PRAVILA ZA DEČJE PESNIKE 327
I. UČITI OD NARODA – UČITI OD DECE 327
II. SLIKOVITOST I DELOTVORNOST 334
III. MUZIKA 336
IV. RIME. – STRUKTURA PESME 338
V. NEPRIHVATANJE EPITETA. – RITMIKA 340
VI. IGRANJE STIHOVIMA 343
VII. POSLEDNJA PRAVILA 347
Pogovor 352

Kornej Ivanovič Čukovski (rus. Корне́й Ива́нович Чуко́вский, pravo ime Nikolaj Vasiljevič Kornejčukov; Sankt Peterburg, 31. mart 1882 – Moskva, 28. oktobar 1969) bio je ruski pesnik, pisac, književni kritičar, esejista, prevodilac i književni istoričar. Čukovski je otac pisaca Nikolaja i Lidije. On je bio među najpopularnijim dečjim pesnicima. Njegove pesme „Doktor Jojboli“ (1925), „Krokodil“ (1916/17), „Mojdodir“ (1925), „Telefon“ i druge bile su popularne za čitanje kod mnogih generacija dece ruskog govornog područja. 1905. godine izdavao je satirički list „Signal“; od 1912. u Kuokoli (Finska) okupljao je slikare i pisce; od 1916. je bio na čelu izdanja za decu „Jedro“. Objavio je niz popularnih knjiga jezično inovativnih pesama s urbanim motivima. Prevodio je s engleskog (Volt Vitman, Mark Tven, Radjard Kipling), a od ruskih pisaca najviše pisao o N. A. Njekrasovu. Rođen je u Sankt Peterburgu, kao vanbračni sin Ekaterine Osipovne Kornejčukove, seljanke iz Poltave, i Emanuila Solomonoviča Levinsona, čoveka iz bogate jevrejske porodice, čiji je unuk bio matematičar Vladimir Rohlin. Levinsonova porodica nije dozvolila brak sa Kornejčukovom i par se na kraju rastao. Kornejčukova se preselila u Odesu sa Nikolajem i njegovim bratom. Levinson ih je neko vreme finansijski podržavao, do njegovog braka sa drugom ženom. Nikolaj je išao u gimnaziju u Odesi, gde je jedan od njegovih drugara bio Vladimir Žabotinski. Kasnije, Nikolaj je izbačen iz gimnazije zbog svog „niskog porekla”. Morao je da dobije svoju srednjoškolsku i univerzitetsku diplomu korespondencijom. Nakon što je naučio engleski, 1903–1905. je radio kao dopisnik londonskog lista za odeske novine, iako je najveći deo svog vremena provodio u britanskoj biblioteci umesto u galeriji za novinare u Skupštini. Po povratku u Rusiju, Kornej je počeo da prevodi engleska dela, pre svega Vitmana, i objavio nekoliko analiza savremenih evropskih autora, koje su ga dovele u vezu s vodećim ličnostima ruske književnosti i obezbedile prijateljstvo s Aleksandrom Blokom. Njegov uticaj na rusko književno društvo 1890ih ovekovečen je satiričnim stihovima Saše Černjija, uključujući i Korneja Belinskog (kao iluziju na čuvenog kritičara Belinskog). Kasnije je objavio nekoliko zapaženih književnih naslova, uključujući „Od Čehova do naših dana“ (1908), „Kritičke priče“ (1911) i „Lica i maske“ (1914). Takođe je objavljivao i satirični magazin „Signal“ (1905-1906) i bio uhapšen zbog „vređanja vladajuće kuće”, ali je oslobođen nakon šest meseci zatvora. Tridesetih godina 20. veka Čukovski je intenzivno radio na teoriji književnog prevođenja („Umetnost prevođenja“ 1936. ponovo je objavljena pre izbijanja rata, 1941, pod naslovom „Visoka umetnost“) i na samom prevodu na ruski jezik (M. Tvena, O. Vajlda, R. Kiplinga i drugih, uključujući u obliku „prepričavanja“ za decu). Tokom rata evakuisan je u Taškent. Najmlađi sin Boris umro je na frontu. Šezdesetih godina Čukovski je osmislio prepričavanje Biblije za decu. Za ovaj projekt privukao je pisce i književnike i pažljivo uređivao njihova dela. Sam projekat bio je vrlo težak zbog antireligijskog položaja sovjetske vlade. Knjigu pod nazivom Babilonska kula i druge drevne legende objavila je izdavačka kuća „Dječija književnost“ 1968. godine. Međutim, vlasti su uništile čitav tiraž. Posljednjih godina Čukovski je bio populararan; laureat niza državnih nagrada i nositelj ordena. U dači u Peredelkinu, u kojoj je posljednjih godina neprestano živio, dogovarao je sastanke sa okolnom decom, razgovarao s njima, čitao poeziju, na sastanke je pozivao poznate ljude, poznate pilote, umetnike, pisce i pesnike. Kornej Čukovski umro je 28. oktobra 1969. od virusnog hepatitisa. Na dači u Peredelkinu, u kojoj je pisac proživio veći dio svog života, sada radi njegov muzej.

MG P50 (N)