ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: K21
Jezik: Srpski

U dobrom stanju!


Jan Amos Komenski (lat. Comenius, češ. Jan Amos Komenský), rođen 28. marta 1592, u Njivnjicama, u Češkoj, preminuo 15. novembra 1670. u Amsterdamu, u Holandiji) je bio češki (prisvajaju ga i Mađari, Slovaci, Nemci idr.) pedagog, lingvista, prirodnjak, humanista, filozof i političar.


Jan Amos Komenski je imao slovačke pretke. Njegovo prezime verovatno potiče od imena opštine Komnja u srezu Uhersko Hradište. Smatra se najznačajnijim reformatorom u istoriji obrazovanja poput uvođenja predmetno-časovno-razrednog školskog sistema, koji i služi kao osnovni i pretežni oblik savremene nastave.

Završio je teologiju i postao je sveštenik Jedinstva bratskog. Ova crkva je pripadala protestantskim crkvama u Češkoj i javljala se ka husističkim tradicijama.

Posle poraza čeških principa na Beloj gori Komenski se morao sakrivati od carske vojske. U to vreme mu je od tifusa umrla supruga i dvoje dece. Izlaz iz ove situacije je tražio u radu. Tada je počeo da radi na svojoj knjizi „Lavirint sveta i raj srca“.

Godine 1628, napustio je svoju rodnu Moravsku i pošao na put po Evropi. Finansijski su ga pri tome pomagale bogatataši koje su poštovali njegov rad. Utvrdio je nove načine polaska u škole. Smatrao je da polazak u školu mora biti obavezan za svako dete bez obzira na materijalno stanje i pamet. Proslavio se za svoje doba revolucionarnim mislima „ponavljanje je majka mudrosti“ i „škola je igra“.

Njegova filozofija se naziva „pansofija“. Glavna filozofska misao Jana Amosa Komenskog je misao o jednoj harmoniji koja vlada celim kosmosom. Njegova filozofska pitanja se usredsređuju na suvišnost čula sveopšteg bitisanja.

Tako kako je za pristup Fransis Bekona ka svetu prisutna indukcija, za Renea Dekarta evidentna dedukcija, tako je za Komenskog tipičan postupak sinkritičkom metodom.

Škola
Škola je u Komenskovoj misli bila neophodna institucija, zbog toga što je učenje u većim grupama bolje jer podstiče na rad i obezbeđuje bolje rezultate u odnosu na bilo koje individualno vaspitanje. Pišući da je lako da se od celog života napravi škola, Komenski predlaže sledeće škole:

škola začeća i razvoja u majčinom stomaku,
škola rođenja i najranijeg detinjstva,
škola detinjstva,
škola mladićstva,
škola mladosti,
škola zrelog doba i
škola starosti.
Prva i druga od ovih škola su u svakoj kući, i to je u stvari njegova materinska škola (od rođenja do 6 godina). Treća se nalazi u svakom selu i to je škola maternjeg jezika (od 6 do 12 godina). Četvrta se nalazi u svakoj provinciji i to je latinska škola (od 12 do 18 godina). Peta škola je svakoj državi i to je akademija (od 18 do 24 godina). Šesta škola pripada celom svetu , a sedma svugde gde će se nalaziti ljudi koji su bolje osposobljeni za život. Takođe, prve dve škole jesu privatne, to jest pod nadležnošću roditelja, naredne tri su javne, jer su pod nadzorom crkve i vlasti, a poslednje dve jesu lične, zato što bi do tog doba života svaki čovek trebalo da napreduje dovoljno da bude kovač svoje sreće. Komenski se najviše i posebno zalagao za osnivanje škole maternjeg jezika, latinske škole i akademije. Ovom svojom podelom on je postavio temelje modernog školskog sistema.

Materinska škola
Materinsku školu deca dobijaju od svog rođenja pa sve do šeste godine, prvenstveno u majčinom stomaku, pa onda kroz najranije periode svog života u okviru svoje porodice, uz najvažniju ulogu majke. Vaspitanje u ovom periodu treba da pruži osnovne predstave o svetu i prirodnim pojavama, zatim pravilne navike i osnove moralnosti, i religijske osnove. Komenski je detaljno svoje poglede o ovoj prvoj i najranijoj školi u dečijem životu izneo u svom delu Informatorijum materinske škole, u kom je takoreći dao uputstvo roditeljima i dadiljama kako treba postupati sa decom do 6 godina. Ovo je inače prva knjiga u istoriji pedagogije posvećena predškolskom vaspitanju.