Cena: |
Želi ovaj predmet: | 3 |
Stanje: | Polovan bez oštećenja |
Garancija: | Ne |
Isporuka: | Pošta Post Express Lično preuzimanje Organizovani transport: 99 din |
Plaćanje: | Ostalo (pre slanja) Pouzećem Lično |
Grad: |
Novi Sad-Petrovaradin, Novi Sad |
Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani
- Prosveta, Beograd 1963, tvrd povez sa omotom, 317 strana, stanje odlično.
- Prevela: Danica Jakšić
- Biblioteka: Savremeni strani pisci, kolo treće, knjiga 17
Владимир Солоухин се родио 14. јуна 1924. године у селу Алепино (у Владимирској области) у сељачкој породици. Завршио је Владимирски механичарски техникум. Прве радове је објавио у новинама Призив у Владимиру.
Војску је служио од 1942. до 1945. као обезбеђење Кремља. Након тога Владимир Солоухин је озбиљно почео да се бави књижевним стваралаштвом. Завршио је Литерарни институт 1951. године. Радио је као помоћник уредништва журнала Млада Гарда (Молодая Гвардия) од 1958. до 1981. као и у савету редакције журнала Наш савременик (Наш современник).
Главна тема стваралаштва Солоухина је руско село, у прошлости и будућности. У својим публицистичким издањима укацивао је на потребу очувања народне традиције уз осврт на путеве развитка руске уметности. Владимир Солоухин припада такозваном правцу деревеншчики, због сеоске тематике у својим делима.
Крајем 80их, у чланку „Читајући Лењина“, један је од првих отворено писао о потреби да се преиспита улога В. И. Лењина у историји Русије. У годинама перестројке било је општеприхваћено схватање да су Стаљинови злочини настали као последица извртања лењинских принципа. Солоухин је заступао супротну тезу, да су ти злочини настали као логичан наставак Лењинове политике.
Битно место у наслеђу овог писца заузима аутобиографско стваралаштво у којој Солоухин описује историју Русије 20. века („Последњи корак“, „Слано језеро“, „Чаша“). Као заступник православно-патриотских вредности оштро је критиковао атеизам и интернационализам комунистичке идеологије.
Владимир Солоухин је доста путовао а његова дела су преведена на много светских језика. Награђен је бројним ордењем за рад, част и пријатељство као и другим одликовањима.
Умро је 4. априла 1997. године у Москви а сахрањен је у родном селу Алепину.