Godina izdanja: 1967
ISBN: 4
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Oldas Haksli / Oldos Haksli / Aldous Huxley
Izdavač: Jugoslavija, Beograd
Godina: 1967
Obim: 198 str.

„Vrli novi svet“ (orig. Brave New World) je čuveni distopijski roman engleskog pisca Oldosa Hakslija, objavljen 1932. godine. Knjiga opisuje futurističko društvo u kojem su nauka, tehnologija i konzumerizam zamenili individualnost, emocije i prirodno rađanje zarad potpune društvene stabilnosti.

Radnja je smeštena u London 2540. godine (632. godine Fordove ere), gde Svetska država funkcioniše pod krilaticom „Zajednica, istovetnost, stabilnost“.

Za razliku od Orvelove 1984, gde se ljudi kontrolišu strahom i bolom, Haksli prikazuje diktaturu zasnovanu na zadovoljstvu, zabavi i lakoj dostupnosti užitaka. Autor postavlja pitanje koliko smo slobode, umetnosti i pravih emocija spremni da žrtvujemo za život bez bola i briga.

Iako je napisan pre skoro jednog veka, roman se smatra jednim od najvažnijih dela 20. veka zbog predviđanja genetskog inženjeringa, farmakološke kontrole raspoloženja i opsesije tehnologijom.




Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 — Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela.

Napisao je čuveno delo Vrli novi svet. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji.

Poznat je i kao zagovornik korišćenja psihoaktivnih supstanci, o čemu je iscrpno pisao u svojoj knjizi Vrata percepcije (The Doors of Perception) po kojoj je sastav Dorsi (The Doors) dobio ime. Hakslijevu pažnju su posebno privukla medicinska istraživanja engleskog psihijatra Hemfrija Ozmonda, koji je nastojao novootkrivenu supstancu LSD da upotrebi u lečenju određenih mentalnih poremećaja. Godine 1953, Hemfri Osmond je snabdeo Hakslija sa dozom meskalina.

Haksli je dobrovoljno eksperimentisao s psihodeličnim drogama pod nadzorom dr Ozmonda, zaključivši da je LSD droga koja proširuje svest i omogućuje iskorak u alternativnu stvarnost. U knjizi „Vrata percepcije“ isticao je da ljudski um u svakodnevnom opažanju deluje kao filtar koji selektivno propušta samo nužne informacije, dok LSD uklanja ovaj filtar i tako čini ključ za vrata spoznaje. Kad se ta vrata jednom otvore, onda navali bujica utisaka, boja, zvukova i slika, svakodnevne stvari vide se drukčijima, javljaju se čudne vizije, a misli koje se obično smatraju banalnim sada se pokazuju kao stvari od velikoga značenja. To, po Haksliju, nije ništa drugo do mistična ekstaza, direktan ulaz u transcendentno. Na temelju toga predviđao je senzacionalan preporod religije čim LSD dođe do širih narodnih masa. Smatrao je da ako ova droga može proizvesti religijske učinke, onda je ona puno više od pukog sredstva za promenu raspoloženja.

U romanima, novelama i esejima Haksli je kritičar građanske inteligencije između dva rata. Kasnije, posle Drugog svetskog rata, on je pesimista i savremenu civilizaciju pokušava da nađe u mističnim spekulacijama.

Romani:
- Setni krom (1921)
- Antic Hay (1923)
- Jalovo lišće (1925)
- Kontrapunkt (1928)
- Vrli novi svet (1932)
- Bezooki u Gazi (1936)
- Nakon mnogo leta umire labud (1939)
- Vreme mora biti zaustavljivo (1944)
- Majmun i bit (1948)
- Genije i boginja (1955)
- Ostrvo (1962)