Godina izdanja: 1986
ISBN: 365
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Lisjen Goldman / Lucien Goldmann
Izdavač: Nolit, Beograd
Edicija: Biblioteka Sazvežđa (Knjiga 94)
Godina: 1986
Obim: 321 str.

Knjiga „Marksizam i humanističke nauke“ (originalni naslov: Marxisme et sciences humaines) francuskog filozofa i sociologa rumunskog porekla Lisjena Goldmana (Lucien Goldmann), objavljena je na našim prostorima 1986. godine u izdanju beogradske izdavačke kuće Nolit, unutar kultne biblioteke Sazvežđa (broj 94). Knjigu je sa francuskog jezika preveo Mile Žegarac.

U ovom delu Goldman razvija genetički strukturalizam, povezujući marksističku analizu sa proučavanjem kulturnog stvaralaštva.

Za razumevanje društvenih i kulturnih fenomena nužno je sagledati njihovu genezu u konkretnim istorijskim i ekonomskim okvirima. Pod uticajem Đerđa Lukača, razlikuje stvarnu svest jedne klase od maksimalne moguće svesti u datim uslovima. Odbacuje i mehanički marksizam i buržoaski formalizam. Knjiga sadrži eseje o metodi, književnom stvaranju, mladom Marksu i polemike sa misliocima poput Sartra i Markuzea.




Lisjen Goldman (Lucien Goldmann; 1913–1970) bio je jedan od najznačajnijih francuskih filozofa, sociologa i književnih kritičara 20. veka, poznat kao ključna figura zapadnog marksizma i tvorac smera pod nazivom genetički strukturalizam.

Iako je veći deo života i naučne karijere proveo u Parizu, Goldman je bio rumunsko-jevrejskog porekla. Rođen je u Bukureštu, prava je studirao u Rumuniji, a filozofiju i sociologiju u Beču i Cirihu, pre nego što je izbegao u Francusku pred naletom fašizma. Bio je profesor na prestižnoj pariskoj školi École Pratique des Hautes Études.

Goldman je verovao da se književna dela, filozofski sistemi i kulturni fenomeni ne mogu posmatrati izolovano (kako je tvrdio formalizam), niti se mogu svesti na prostu ekonomsku bazu (kako je tvrdio ortodoksni, dogmatski marksizam). On uvodi pojam strukture koja ima svoju genezu (istorijsko poreklo).

Prema Goldmanu, velika umetnička i filozofska dela nisu izraz čiste individualne genijalnosti pisca, već izražavaju svest i skrivene težnje čitave jedne društvene grupe ili klase. Pisac funkcioniše kao vrhunski artikulator tog kolektivnog „pogleda na svet“.

Goldman je bio duboko pod uticajem ranih radova mađarskog marksiste Đerđa Lukača (naročito teorije o „mogućoj svesti“). Istovremeno, u sociologiju književnosti je integrisao koncepte razvojne psihologije Žana Pijažea (koncept asimilacije i akomodacije struktura).


Najznačajnija dela:
• „Skriveni Bog“ (Le Dieu caché, 1955): Njegovo kapitalno delo i remek-delo sociologije književnosti. U njemu analizira jansenistički pokret u Francuskoj, tragičku filozofiju Bleza Paskala i drame Žana Rasina, dokazujući kako su ova dela direktno povezana sa propadanjem i društvenim položajem plemstva u 17. veku.
• „Za sociologiju romana“ (Pour une sociologie du roman, 1964): Knjiga u kojoj istražuje evoluciju žanra romana i povlači paralelu između strukture modernog romana i strukture tržišne ekonomije (roba, otuđenje, gubitak individualnosti).
• „Marksizam i humanističke nauke“ (Marxisme et sciences humaines, 1970): Delo o kojem smo već govorili, a koje predstavlja teorijsku rekapitulaciju njegove metodologije i primene marksizma na humanistiku.

Goldman je delovao u zlatno doba francuske intelektualne scene (1950-ih i 1960-ih godina), kada su glavnu reč vodili egzistencijalizam Žan-Pola Sartra i nadolazeći ortodoksni strukturalizam Luja Altisera i Klod Levi-Strosa.

Iako je delio interesovanje za strukture sa Altiserom, Goldman je oštro kritikovao njegov strukturalizam jer je smatrao da on „izbacuje čoveka i istoriju“ iz jednačine (bio je antihumanistički). Goldman je, nasuprot tome, ostao dosledni humanista, insistirajući na tome da ljudi sami stvaraju svoje strukture kroz istorijsku praksu. Preminuo je u Parizu 1970. godine, na vrhuncu intelektualne zrelosti.