Godina izdanja: 1982
ISBN: 365
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Jaroslav Ivaškjevič / Jarosław Iwaszkiewicz
Izdavač: Prosveta, Beograd
Godina: 1982
Obim: 665 + 622 str.

„Slava i hvala” (polj. Sława i chwała) poljskog književnika Jaroslava Ivaškjeviča (Jarosław Iwaszkiewicz) smatra se jednim od najvećih dostignuća poljske književnosti 20. veka. Ovaj monumentalni roman-epopeja pruža duboku i melanholičnu panoramu poljskog društva kroz ključne istorijske preokrete.

Roman obuhvata dramatično razdoblje od trideset godina – od početka Prvog do završetka Drugog svetskog rata (1914–1945). Pisac ne nudi laka rešenja niti političke putokaze. Umesto toga, on kroz sudbine svojih likova verno prenosi istoriju epohe koju je sam preživeo, osetio i duboko iskusio.

Sam naslov nosi snažnu dozu ironije i gorčine. Ivaškjevič slika sudbinu Poljske kao zemlje koja kroz vekove neprestano rađa „neizlečive romantičare” i redovno podiže neuspele ustanke, ne uspevajući da pronađe stabilan istorijski put.




Jaroslav Ivaškjevič (Jarosław Iwaszkiewicz, 1894–1980) bio je jedan od najuticajnijih i najplodnijih poljskih književnika 20. veka. Tokom svoje duge karijere bio je pesnik, prozaista, dramaturg, esejista i prevodilac. Njegov uticaj na poljsku kulturu bio je ogroman, kako kroz književna dela, tako i kroz višedecenijsko vođenje Saveza književnika Poljske.

Ivaškjevič je rođen u Ukrajini, a studirao je pravo i muziku u Kijevu. Nakon preseljenja u Varšavu, postao je jedan od suosnivača čuvene pesničke grupe Skamander, koja je unela revoluciju u poljsku poeziju, zalažući se za oslobađanje umetnosti od strogih patriotskih dužnosti i okretanje svakodnevnom životu i emocijama običnog čoveka.

Njegovo muzičko obrazovanje duboko je uticalo na njegov stil. Napisao je svetski poznatu biografiju kompozitora Friderika Šopena, a njegova proza često poseduje specifičan ritam, melodiju i atmosferu.

Tokom Drugog svetskog rata, Ivaškjevič i njegova supruga Ana živeli su na svom imanju Stavisko (Stawisko) blizu Varšave. Ovo imanje postalo je jedno od ključnih mesta okupljanja poljskih intelektualaca, ali i sigurno utočište za mnoge Jevreje i progonjene umetnike. Zbog ovog nesebičnog i hrabrog čina, bračni par Ivaškjevič je posthumno proglašen za Pravednike među narodima od strane instituta Jad Vašem.

Nakon 1945. godine, u vreme kada je Poljska potpala pod komunistički režim, Ivaškjevič je izabrao put kompromisa i saradnje sa vlastima. Dobijao je državne nagrade, predstavljao Poljsku u inostranstvu i godinama bio na čelu zvaničnih književnih udruženja. Zbog toga je često bio na meti kritika mlađih, disidentskih pisaca. Ipak, istoričari književnosti naglašavaju da je on svoju visoku poziciju i političku zaštitu često koristio kako bi diskretno pomagao ugroženim kolegama i štitio ih od progona.

Njegova dela prožeta su temama starenja, prolaznosti vremena, neostvarenih ljubavi i neizbežnosti smrti. • Neke od njegovih najlepših novela adaptirane su u vrhunske filmove. Čuveni poljski reditelj Andžej Vajda režirao je tri remek-dela zasnovana na Ivaškjevičevim pričama: Breza, Gospođice iz Vilka i Kaloper.