Godina izdanja: 1969
ISBN: 365
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Andre Malro / Andre Malraux
Izdavač: Naprijed, Zagreb
Godina: 1969
Obim: 584 str.

Stanje knjige je prikazano na fotografijama. Unutršnjost knjige sa po kojom flekicom od starosti, kao što je prikazano na fotografiji, no big deal. Knjiga je i dalje čitljiva.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji.

„Antimemoari“ (franc. Antimémoires) kultno je delo francuskog pisca, pustolova i ministra kulture Andrea Malroa (André Malraux), objavljeno 1967. godine. Ova knjiga predstavlja radikalan otklon od klasične autobiografske proze i smatra se jednim od najvećih književnih uspeha posleratne svetske književnosti.

Za razliku od tradicionalnih memoara koji hronološki prate život autora od detinjstva, porodičnog stabla i intimnih detalja, Malro svesno izostavlja te elemente. Umesto toga, on stvara filozofski i mitski mozaik sopstvenog života, fokusirajući se na ključna intelektualna i istorijska iskustva. Poglavlja knjige često nose naslove njegovih prethodnih slavnih romana (poput Kraljevskog puta ili Ljudske sudbine), čime autor uspostavlja dijalog sa sopstvenim književnim stvaralaštvom i sudbinom.

Kao bliski saradnik i ministar u vladi Šarla de Gola, Malro je imao jedinstvenu priliku da razgovara sa ljudima koji su krojili sudbinu 20. veka. U knjizi su detaljno i fascinantno opisani njegovi susreti i razgovori sa Mao Cedungom, Džavaharlalom Nehruom, Ču Enlajem i samim De Golom.

Malro spaja svoja avanturistička iskustva iz mladosti (poput potrage za kmerskim hramovima u Indokini) sa refleksijama o umetnosti, revolucijama, religiji, prolaznosti i smrti.

Knjiga funkcioniše kao duboko intelektualno preispitivanje pitanja šta čovek jeste u vrtlogu istorijskih kriza, ratova i političkih previranja 20. veka.




Žorž Andre Malro (Georges André Malraux) bio je jedna od najfascinantnijih, najkontradiktornijih i najsvestranijih ličnosti 20. veka. Francuski pisac, avanturista, revolucionar, odlikovani borac Pokreta otpora i prvi francuski ministar kulture, Malro je živeo život koji je u potpunosti odražavao burnu epohu u kojoj je stvarao.

Rođen u Parizu, Malro je od mladosti pokazivao ogroman interes za književnost i orijentalne jezike. Sa samo 21 godinom, sa suprugom Klarom, odlazi u Kambodžu u potragu za izgubljenim hramovima u džungli. Tamo je 1923. godine uhapšen od strane francuskih kolonijalnih vlasti jer je pokušao da prokrijumčari dragocene reljefe iz hrama Banteaj Srej. Iako je osuđen na zatvor, kazna je ukinuta nakon peticije pariske intelektualne elite. Ovo iskustvo potpuno menja Malroa – u Vijetnamu pokreće antikolonijalne novine i otvoreno kritikuje francusku vlast, što će inspirisati njegove rane romane poput Kraljevskog puta.

Po povratku u Evropu postaje slavan pisac. Njegovo remek-delo, roman „Ljudska sudbina“ (La Condition humaine, 1933), smešten u vreme kineske revolucije u Šangaju, donosi mu prestižnu Gonkurovu nagradu i status vrhunskog svetskog pisca.
Kada je izbio Španski građanski rat, Malro ne ostaje po strani. Kao strastveni antifašista, odlazi u Španiju i organizuje dobrovoljačku vazduhoplovnu eskadrilu (Escuadra España) za odbranu španske republike, što je kasnije pretočio u čuveni roman i istoimeni film Nada (L`Espoir).

Nakon što je ranjen i zarobljen od strane Nemaca 1940. godine, Malro uspeva da pobegne. Pod tajnim imenom „Pukovnik Berže“, aktivno se uključuje u francuski Pokret otpora 1944. godine. Predvodio je legendarnu brigadu Alzas-Lorena u žestokim borbama za oslobođenje Alzasa i Strazbura. Tokom rata upoznaje generala Šarla de Gola, susret koji će mu trajno promeniti životnu putanju.

Iako je u mladosti bio blizak levici i komunističkim idejama, nakon rata Malro postaje nepokolebljivi golista (desni centar) i najbliži De Golov saradnik. Kada De Gol 1958. postaje predsednik, Malro stupa na novoformiranu funkciju ministra kulture (1959–1969).

Kao ministar, uradio je revolucionarne stvari:
• Izgradio je mrežu „Kuća kulture“ (Maisons de la Culture) širom Francuske kako bi umetnost bila dostupna svima, a ne samo eliti u Parizu.
• Pokrenuo je masovno čišćenje i restauraciju istorijskih fasada Pariza (zahvaljujući njemu Luvr i katedrala Notr Dam su dobili nekadašnji sjaj).
• Veza sa našim prostorima: Malro je bio izuzetno naklonjen Jugoslaviji i Beogradu. Kada je tokom Drugog svetskog rata uništena Narodna biblioteka Srbije, on je kao ministar kulture Francuske lično poslao vredne knjige i građu za obnovu njenog fonda. Zbog svojih zasluga izabran je i za inostranog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

U kasnijim godinama manje piše romane, a više se posvećuje filozofiji umetnosti. Njegovo delo „Glasovi tišine“ (Les Voix du silence) uvelo je koncept „imaginarnog muzeja“ (muzeja bez zidova) – ideje da zahvaljujući modernoj reprodukciji i fotografiji, svaka osoba može nositi čitavu istoriju svetske umetnosti u sopstvenoj svesti.

Preminuo je 23. novembra 1976. godine. Tačno dvadeset godina nakon smrti, 1996. godine, njegovi ostaci su preneti u pariski Panteon, gde počivaju najveći velikani francuske istorije i kulture. Malro je ostao upamćen kao čovek koji je dokazao da intelektualac ne treba samo da piše o istoriji, već da u njoj aktivno učestvuje.