Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlicna
53
**DRUGA KNJIGA – DNEVNIK JEDNE ROBIJE – Žarko Laušević**

**Postoje zidovi koji čoveka ne zatvaraju samo iza rešetaka. Neki zidovi uđu u njega i ostanu tamo mnogo duže od zatvorske kazne.**

U „Drugoj knjizi – Dnevniku jedne robije“, Žarko Laušević nastavlja svoju autobiografsku ispovest tamo gde je prethodna knjiga stala. Ovoga puta nema bekstva od stvarnosti, nema pozornice i nema glumačke maske. Ostaje čovek suočen sa presudom, zatvorom, sopstvenim mislima i vremenom koje prolazi drugačije kada je sloboda iza zaključanih vrata.

Laušević piše o **četiri i po godine provedene u zatvoru**, o samici, zatvorskoj svakodnevici, susretima sa stražarima i drugim zatvorenicima, ali možda najviše o onome što se ne vidi spolja – o čoveku koji pokušava da izdrži sopstveni unutrašnji svet.

Ovo nije klasična zatvorska priča.

Nema romantizovanja robije. Nema pokušaja da se od zatvorskog života napravi avantura. Naprotiv, Laušević beleži **monotoniju, strah, usamljenost, čekanje, porodične posete i psihološki teret kazne**. Posebno je snažan osećaj vremena – dani prolaze, ali svaki pojedinačni dan kao da traje beskonačno.

I upravo zbog toga naslov dobija svoju punu težinu.

**Dnevnik jedne robije nije samo zapis o mestu. To je zapis o vremenu.**

O vremenu koje zatvorenik ne može da vrati.

Lauševićev način pisanja je neposredan i ličan. On ume da bude veoma ozbiljan, ali u najtežim situacijama pronalazi i crni humor, ironiju i apsurd. Upravo ti trenuci daju knjizi posebnu ljudskost – jer čak i iza rešetaka čovek ostaje čovek koji pokušava da pronađe razlog za osmeh.

Posebno mesto imaju porodica i susreti sa najbližima. Zatvor ne odvaja samo čoveka od slobode. On ga odvaja od svakodnevnog života drugih ljudi. Dok svet napolju ide dalje, život zatvorenika kao da stoji na jednom mestu.

A između tih zidova Laušević pokušava da razume sebe.

**Šta ostaje čoveku kada mu oduzmu slobodu?**

Misli.

Sećanja.

Knjige.

Reči.

I sposobnost da od sopstvene patnje napravi priču.

Zato ova knjiga ima posebnu težinu. Ona nije samo dokument jednog zatvorskog perioda, već **duboko lično suočavanje sa krivicom, kaznom, posledicama i sopstvenim postojanjem**.

Laušević ne nudi jednostavne odgovore. On ne pokušava da čitaocu kaže šta da misli. On beleži ono što je video, osećao i proživljavao, ostavljajući čitaocu da sam prođe kroz njegove stranice.

I možda je upravo zato knjiga toliko snažna.

Jer kada pročitate nečije misli iz samice, počnete drugačije da doživljavate reč **sloboda**.

„Druga knjiga – Dnevnik jedne robije“ nije laka knjiga. Ali jeste knjiga koja ostavlja trag.

**Jer čovek može da bude zaključan iza rešetaka, ali njegove misli ne mogu tako lako da se zatvore.**

A Laušević je upravo od tih misli napravio knjigu.

**Knjigu o vremenu. O kazni. O samoći. O porodici. O čoveku koji pokušava da preživi sopstvene zidove.**

#DrugaKnjiga #DnevnikJedneRobije #ŽarkoLaušević #Autobiografija #Knjige