Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Ocuvano
131

# MOĆ MISLI – Omraam Mikhael Aivanhov

**„Moć misli“** Omraama Mikhaela Aivanhova je knjiga iz oblasti duhovnosti, unutrašnjeg razvoja i filozofije života, koja polazi od jednostavne, ali veoma snažne ideje: **čovekov život u velikoj meri zavisi od toga kako misli, na šta usmerava pažnju i kakve unutrašnje stavove neguje.**

Za Aivanhova misao nije samo prolazna mentalna aktivnost. Ona je **snaga koja može da oblikuje čovekov unutrašnji svet, ponašanje, odnose sa drugima i način na koji doživljava sopstveni život**. Zato autor ne govori samo o pozitivnom razmišljanju u popularnom smislu, već o potrebi da čovek nauči da upozna, kontroliše i usmerava svoje misli.

## MISAO KAO STVARALAČKA SNAGA

Jedna od osnovnih ideja knjige jeste da misao ima stvaralačku moć.

Aivanhov smatra da čovek često potcenjuje ono što se događa u njegovoj glavi. Misli se pojavljuju, menjaju, sukobljavaju i nestaju, a čovek ih često prihvata kao nešto nad čim nema kontrolu.

Autor pokušava da pokaže suprotno.

**Čovek može da nauči da upravlja svojim mislima.**

To ne znači da možemo jednostavno odlučiti da više nikada nećemo imati negativnu ili tešku misao. Poenta je u tome da ne moramo svakoj misli dozvoliti da nas vodi.

Misao može biti početak osećanja, osećanje može uticati na ponašanje, a ponašanje vremenom može postati navika i deo karaktera.

Zato Aivanhov veliku pažnju posvećuje upravo prvom koraku – **unutrašnjoj kontroli i disciplini**.

## NIJE DOVOLJNO SAMO „MISLITI POZITIVNO“

Ovo je možda najzanimljiviji aspekt knjige.

„Moć misli“ nije klasična knjiga popularne psihologije koja poručuje da će se sve rešiti ako dovoljno jako zamišljamo ono što želimo.

Aivanhovljev pristup je mnogo više duhovan.

Za njega je važno **kuda je misao usmerena i kakav cilj ima**.

Misao treba povezati sa višim vrednostima, disciplinom, radom na sebi i težnjom ka unutrašnjoj harmoniji.

Drugim rečima, nije najvažnije samo imati mnogo misli, već **naučiti kako misliti**.

## ČOVEK I NJEGOV UNUTRAŠNJI SVET

Aivanhov čoveka posmatra kao biće čiji se spoljašnji život ne može potpuno odvojiti od unutrašnjeg.

Ako je čovek stalno ispunjen strahom, mržnjom, zavišću ili negativnošću, to će se na neki način odraziti na njegovo ponašanje i odnose sa ljudima.

S druge strane, negovanje mira, zahvalnosti, ljubavi, saosećanja i viših ideala može promeniti način na koji čovek doživljava svet.

Ovo je deo knjige koji se može čitati i bez prihvatanja svih autorovih duhovnih uverenja.

Jer čak i kada se njegove ideje posmatraju iz potpuno praktičnog ugla, ostaje veoma korisno pitanje:

**Čime svakodnevno hranimo svoj um?**

## MEDITACIJA I KONCENTRACIJA

Važno mesto u knjizi zauzimaju **meditacija, koncentracija i unutrašnja disciplina**.

Aivanhov smatra da nije dovoljno samo imati misao – potrebno je naučiti da je zadržimo, razvijamo i usmerimo.

U njegovom učenju meditacija nije samo tehnika opuštanja. Ona je način da čovek radi sa sopstvenim mislima i da ih usmeri prema duhovnim i filozofskim sadržajima.

Zato knjiga može biti zanimljiva i čitaocu koji već istražuje meditaciju, samospoznaju i različite tradicije duhovnog razvoja.

## MISLI KOJE ŠALJEMO DRUGIMA

Jedna od karakterističnih Aivanhovljevih ideja jeste da misao ne treba posmatrati samo kao privatni proces.

On govori o mogućnosti da čovek svojim mislima utiče na druge kroz dobre namere, molitvu, meditaciju i usmeravanje pažnje prema svetlosti, miru i dobru.

Tu knjiga ulazi u izrazito duhovnu i ezoterijsku sferu.

Čitalac koji je sklon takvom pogledu na svet verovatno će upravo u ovom delu pronaći najveću vrednost knjige. Onaj ko razmišlja strogo racionalistički, ove tvrdnje će verovatno posmatrati više kao **duhovnu simboliku nego kao proverene činjenice**.

I upravo tu je važno čitati Aivanhova u kontekstu njegovog učenja, a ne kao savremeni udžbenik psihologije.

## ODGOVORNOST ZA SOPSTVENI UNUTRAŠNJI ŽIVOT

Knjiga se u velikoj meri može razumeti kao poziv na **ličnu odgovornost**.

Ne možemo kontrolisati sve što se događa oko nas.

Ne možemo kontrolisati tuđe ponašanje, okolnosti, prošlost ili sve događaje koji će nam se dogoditi.

Ali možemo pokušati da promenimo način na koji na njih reagujemo.

U tom smislu, „Moć misli“ nije samo knjiga o mislima. To je knjiga o **samodisciplini**.

Autor od čitaoca traži da ne bude pasivni posmatrač sopstvenog unutrašnjeg života.

## STIL I NAČIN PISANJA

Knjiga potiče iz Aivanhovljevih predavanja i njegovih izlaganja, koja su beležena i kasnije oblikovana u knjige. Zbog toga tekst nema uvek karakter klasičnog, sistematski napisanog filozofskog traktata.

To može biti i prednost i mana.

Prednost je u tome što tekst deluje neposredno i razgovorno.

Mana je što čitalac koji očekuje strogo naučno objašnjenje misli neće to pronaći.

Aivanhov govori iz perspektive **duhovnog učitelja**, a ne naučnika koji izlaže rezultate eksperimentalne psihologije.

## KOME JE KNJIGA NAMENJENA?

„Moć misli“ će posebno odgovarati čitaocima koje zanimaju:

* duhovnost i samospoznaja,
* meditacija,
* rad na sebi,
* kontrola i usmeravanje misli,
* filozofija života,
* unutrašnji mir,
* pozitivne životne vrednosti,
* ezoterijska literatura.

Manje će odgovarati čitaocu koji očekuje naučno zasnovanu knjigu iz psihologije ili neurologije.

Ipak, i takvom čitaocu može biti zanimljiva kao prikaz jednog specifičnog duhovnog pogleda na čoveka i njegov um.

## ZAKLJUČAK

**„Moć misli“ je knjiga koja ne pokušava samo da objasni šta su misli – ona poziva čoveka da postane odgovorniji prema sopstvenom unutrašnjem svetu.**

Njena glavna poruka može se sažeti ovako:

**Ne možemo uvek birati šta će nam se dogoditi, ali možemo raditi na tome kako ćemo misliti, šta ćemo iz toga izvući i u kom pravcu ćemo usmeriti svoj život.**

Aivanhov ide mnogo dalje od običnog saveta da „misli pozitivno“. On misao posmatra kao deo šireg duhovnog rada i smatra da disciplinovanje uma može biti jedan od najvažnijih oblika rada na sebi. Zvanični Prosveta opis knjige upravo naglašava učenje čoveka da usmerava misao i time postepeno menja svoj unutrašnji život.

To je knjiga koju ne treba čitati kao naučni priručnik, već kao **duhovni i filozofski pogled na moć čovekovog uma**.

**Moja ocena: ★★★★☆**