Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlicna
131

# ZAMAGLJENA STAKLA – Dimitris Nolas

**„Zamagljena stakla“** Dimitrisa Nolasa je knjiga koja ne nudi jednostavne priče sa jasnim početkom i krajem, već nas uvodi u svet ljudi koji se nalaze na granici između pripadanja i nepripadanja, prošlosti i sadašnjosti, domovine i tuđine.

Nolas pripada važnim savremenim grčkim piscima, a njegovo stvaralaštvo često se bavi upravo pitanjima **identiteta, migracije, otuđenosti i položaja čoveka koji se nalazi između različitih svetova**. Njegova dela su prevođena na više jezika, uključujući srpski, a „Zamagljena stakla“ su na srpskom objavljena kao zasebna knjiga 2000. godine.

Već sam naslov je veoma sugestivan. **Zamagljeno staklo omogućava nam da nešto vidimo, ali ne i da to vidimo jasno.** Upravo tako Nolas posmatra svoje junake i njihov svet. Granica između onoga što znamo i onoga što samo naslućujemo ostaje nejasna.

Njegovi junaci često nose neku vrstu unutrašnjeg nemira. Oni nisu ljudi koji su potpuno pronašli svoje mesto. Kreću se između različitih sredina, kultura i identiteta, pokušavajući da razumeju ko su i gde pripadaju.

Zbog toga su **putovanje i odlazak** važni motivi u Nolasovom stvaralaštvu. Autor je i sam veliki deo života proveo van Grčke, živeći i radeći u različitim zemljama Zapadne Evrope i Latinske Amerike, pa iskustvo čoveka koji živi između različitih sredina predstavlja važan deo njegovog književnog sveta.

Ali „Zamagljena stakla“ nisu samo knjiga o emigrantima. Njena tema je mnogo šira: **šta se događa sa čovekom kada više nije sasvim siguran gde je njegov pravi dom?**

Nolas posebno dobro prikazuje osećaj **otuđenosti**. Njegovi junaci mogu fizički biti među ljudima, ali se iznutra osećati potpuno sami. Ponekad su stranci u tuđoj zemlji, a ponekad postaju stranci i u sopstvenoj.

U tome se krije jedna od najjačih osobina ove knjige.

Autor ne pokušava da svoje likove predstavi kao heroje ili žrtve. On ih posmatra sa izvesne distance, dopuštajući čitaocu da sam zaključi šta ih je dovelo do određenih odluka. Zbog toga priče imaju **psihološku dubinu**, a pojedini postupci likova ostaju namerno otvoreni za različita tumačenja.

Posebno je zanimljivo kako Nolas govori o **„drugom“** – o čoveku koji dolazi iz druge zemlje, druge kulture ili drugačijeg životnog iskustva. Njegova književnost pokazuje da odnos prema strancu često govori mnogo više o društvu koje ga posmatra nego o samom strancu. To je jedna od tema koju su proučavaoci njegovog dela posebno izdvajali.

Ipak, ono što ovu knjigu čini vrednom nije samo njena društvena tema. Nolas je pre svega **pisac ljudskih sudbina**.

Njegovi junaci imaju svoje strahove, uspomene, promašaje i nade. Često pokušavaju da nastave život kao da prošlost ne postoji, ali ona se iznova vraća. Čovek može promeniti grad, zemlju, jezik ili ime, ali mnogo je teže promeniti ono što nosi u sebi.

Zbog toga „Zamagljena stakla“ imaju pomalo **melanholičnu atmosferu**. Nema velikih patetičnih objašnjenja. Emocije su često skrivene između redova, u nekoj odluci, razgovoru ili postupku lika.

To zahteva pažljivog čitaoca.

Ovo nije knjiga koju treba čitati samo da bismo saznali „šta se dogodilo“. Mnogo je važnije **zašto se nešto dogodilo i šta to govori o čoveku**.

Nolasov stil je sažet i nenametljiv, ali iza jednostavnih situacija često postoji mnogo dublje značenje. Upravo zbog toga naslov „Zamagljena stakla“ dobro opisuje čitavu knjigu: gledamo ljude i njihove živote, ali nikada ne dobijamo potpuno jasnu sliku.

### Zašto vredi pročitati?

„Zamagljena stakla“ će posebno odgovarati čitaocima koji vole **savremenu književnost, psihološke priče, teme identiteta, migracije, otuđenosti i ljudske usamljenosti**.

To nije knjiga koja pokušava da zabavi čitaoca po svaku cenu. Ona ga više tera da zastane i razmisli o ljudima koje svakodnevno srećemo, a čije unutrašnje priče zapravo ne poznajemo.

I upravo tu Nolas pokazuje svoju književnu snagu.

### Zaključak

**„Zamagljena stakla“ su knjiga o ljudima koji pokušavaju da vide sebe i druge kroz zamagljenu granicu između prošlosti i sadašnjosti, doma i tuđine, pripadanja i usamljenosti.**

Dimitris Nolas ne daje lake odgovore. Umesto toga, ostavlja čitaoca sa osećajem da iza svakog čoveka postoji priča koju ne možemo potpuno videti.

A možda je upravo to i glavna poruka ove knjige: **ono što vidimo spolja nikada nije cela istina o čoveku.**

**Moja ocena: ★★★★☆ (4/5)**