Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlicna
131

# POLUBRAT – Laš Sobi Kristensen

**„Polubrat“** norveškog pisca **Laša Sobija Kristensena** veliki je porodični roman, ali istovremeno i mnogo više od obične porodične hronike. To je priča o ljudima koje oblikuju porodične tajne, nasledstvo, traume, ljubav, krivica, umetnost i ono što iz prošlosti prelazi iz jedne generacije u drugu.

Roman prati **Barnuma**, neobičnog glavnog junaka koji kroz sopstveno sećanje pokušava da složi rasute delove porodične istorije. Njegova priča obuhvata više generacija i više od pola veka, krećući se između Osla, Grenlanda i Italije. Upravo zbog toga „Polubrat“ ima širinu porodičnog epa, ali je ispričan iz veoma lične i pomalo iskrivljene perspektive čoveka koji pokušava da razume i sebe i svoju porodicu.

Jedna od najvećih vrednosti romana jeste način na koji Kristensen gradi **porodične odnose**. U ovoj porodici ništa nije jednostavno. Ljubav može biti pomešana sa ćutanjem, bliskost sa udaljenošću, a prošlost sa osećajem krivice. Likovi nisu idealizovani niti podeljeni na dobre i loše. Oni su nesavršeni, ranjivi i često zarobljeni u sopstvenim slabostima.

Posebno je važan odnos prema **polubratu**, koji postaje jedna od centralnih tačaka čitave porodične priče. Njegovo prisustvo menja odnose među članovima porodice i otvara pitanja identiteta, pripadnosti i odgovornosti. Međutim, Kristensena ne zanimaju samo događaji koji su se dogodili već i ono što oni ostavljaju iza sebe – kako jedna tajna može decenijama da utiče na ljude koji je nisu ni skrivili ni izazvali.

Barnum je posebno zanimljiv pripovedač. On nije tipični junak velikog romana. Njegova perspektiva je često ironična, nesigurna, duhovita i melanholična. Kroz njega Kristensen pokazuje koliko je teško objektivno ispričati sopstvenu porodičnu istoriju. Sećanje nije kamera koja verno beleži prošlost; ono bira, menja, potiskuje i ponovo izmišlja.

Zbog toga je **„Polubrat“ istovremeno roman o porodici i roman o pripovedanju**.

Kristensen ume da spoji ono što na prvi pogled ne ide zajedno – humor i tugu. Čitalac se u jednom trenutku može nasmejati nekoj apsurdnoj situaciji ili neobičnom karakteru, a već nekoliko stranica kasnije naći se pred veoma bolnim i emotivnim prizorom. Upravo ta promena raspoloženja daje romanu posebnu snagu.

Važna tema jeste i **umetnost i potreba čoveka da sopstveni život pretvori u priču**. Barnumovo traganje za korenima sopstvenog stvaralaštva povezano je sa njegovim pokušajem da razume odakle dolazi. Porodica tako postaje neka vrsta prvog romana koji čovek dobije u životu – priče koju nije sam napisao, ali koju mora da nauči da čita.

Iako roman ima oko 600 strana u srpskom izdanju, njegova obimnost nije slučajna. Kristensen želi da čitaoca uvede duboko u porodicu, da mu dozvoli da upozna njene članove, njihove karaktere, slabosti i međusobne odnose. Zbog toga „Polubrat“ nije knjiga koju treba čitati samo zbog radnje. Njena prava vrednost nalazi se u atmosferi, likovima i postepenom otkrivanju porodičnih slojeva.

Posebno je upečatljivo to što autor uspeva da od jedne porodice napravi **širu priču o čoveku** – o potrebi da pripadamo, o strahu od napuštanja, o tome koliko prošlost određuje sadašnjost i koliko je teško pobeći od porodičnog nasleđa.

„Polubrat“ je zato roman koji istovremeno može da bude **duhovit, mračan, nežan, bolan i veoma emotivan**. Nije brz roman i ne pokušava da bude. On traži vreme i pažnju, ali zauzvrat čitaocu daje bogat svet likova i priču koja ostaje u mislima i nakon poslednje stranice.

### Zaključak

**„Polubrat“ je veliki norveški porodični roman o sećanju, identitetu, tajnama i posledicama prošlosti.** Kristensen ne priča samo priču o jednoj porodici već pokazuje kako porodice stvaraju naše karaktere, strahove i snove – često mnogo više nego što smo spremni da priznamo.

To je knjiga za čitaoce koji vole **velike porodične priče, složene likove, višegeneracijske romane i književnost koja ume istovremeno da nas nasmeje i rastuži**.

**Moja ocena: ★★★★★ (5/5)**

„Polubrat“ je jedan od onih romana koji ne treba samo pročitati, već ga treba pustiti da polako ostane u čoveku.