Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Ocuvano
131

**DOBRILO NENADIĆ – POPLAVA**

Dobrilo Nenadić je jedan od onih pisaca koji umeju da od naizgled običnog života naprave veoma zanimljivu književnu priču. Njegov roman **„Poplava“** upravo je takav – priča o ljudima, njihovim karakterima, ambicijama, slabostima i pokušajima da se snađu u svetu koji često nije naročito pravedan.

Roman je objavljen 1982. godine i predstavlja deo Nenadićevog ciklusa romana koji se bave savremenim životom i društvenim procesima. Za razliku od njegovih poznatih istorijskih romana poput „Doroteja“ i „Despota i žrtve“, u „Poplavi“ autor se okreće **običnom čoveku i svakodnevici**, posebno svetu malih sredina.

Ali ta svakodnevica kod Nenadića nikada nije zaista obična.

Iza naizgled jednostavnih događaja kriju se **ambicije, interesi, zavist, snalažljivost, ljubav prema novcu, borba za položaj i pokušaj da se preživi u društvu u kojem pravila nisu uvek ista za sve**. Nenadić posmatra svoje junake bez mnogo ulepšavanja, ali ih istovremeno ne osuđuje jednostavno. On ih razume kao ljude koji pokušavaju da pronađu svoje mesto u svetu.

Posebna vrednost romana je u autorovom **realističnom pripovedanju i izraženom smislu za humor i satiru**. Nenadić ume da jednu ozbiljnu društvenu pojavu prikaže kroz naizgled malu i svakodnevnu situaciju, pa čitalac istovremeno može da se nasmeje i da prepozna nešto veoma stvarno. Kritika njegovog opusa upravo ističe spoj logičnog pripovedanja, lokalnog govora, humora i oštre satire.

Naslov **„Poplava“** može se posmatrati i šire od samog događaja. Poplava postaje svojevrsna slika sveta u kojem se ljudi odjednom nađu pred okolnostima koje ne mogu u potpunosti da kontrolišu. Tada se najbolje vide karakteri: neko pomaže, neko pokušava da iskoristi situaciju, neko paniči, a neko u nesreći pronalazi priliku za sopstveni interes.

U tome se vidi jedna od karakterističnih osobina Nenadićeve proze – **veliki događaji služe da pokažu male i velike ljudske karaktere**.

Njegovi junaci nisu idealizovani. Oni imaju mane, pogrešne procene, sitne interese i velike želje. Upravo zato deluju životno. Čitalac ih lako može zamisliti kao ljude koje poznaje iz sopstvenog okruženja.

„Poplava“ je zanimljiva i zbog toga što pokazuje Nenadića kao pisca koji nije zavisio samo od istorijskih tema. Iako je kasnije postao posebno poznat po istorijskim romanima, njegova dela o savremenom životu – među kojima su „Kiša“, „Vreva“, „Poplava“ i „Statist“ – pokazuju njegovu sposobnost da veoma uverljivo piše o **malom čoveku i njegovoj svakodnevnoj borbi**.

Možda je upravo zbog toga ovaj roman i danas zanimljiv. Vreme se promenilo, ali se ljudi nisu toliko promenili. I dalje postoje oni koji pokušavaju da iskoriste okolnosti, oni koji se bore da sačuvaju ono što imaju, oni koji veruju da će ih poštenje odvesti do cilja i oni koji shvataju da u životu često pobeđuje onaj ko se bolje snađe.

**„Poplava“ zato nije samo priča o jednom događaju. To je priča o ljudima kada se nađu pred nevoljom – i o tome šta takve okolnosti otkrivaju o njihovim karakterima.**

Nenadićev stil je neposredan, živ i obojen specifičnim humorom, zbog čega se roman čita lako, ali iza jednostavne priče ostaje mnogo toga o čemu može da se razmišlja.

**Moja ocena: ★★★★☆**

Roman za ljubitelje domaće književnosti, realističnih priča i pisaca koji umeju da kroz obične ljude i svakodnevne događaje prikažu mnogo širu sliku društva. **„Poplava“ je još jedan dokaz da Dobrilo Nenadić nije bio samo odličan pripovedač istorijskih priča, već i veoma pronicljiv posmatrač običnog čoveka.**