ISBN: 128
Godina izdanja: 1980
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Sastavio: Valtazar Bogišić
Izdavač: Obod, Cetinje
Godina: 1980
Obim: 356 str.

Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru je jedno od najznačajnijih dela u istoriji slovenskog i evropskog prava. Izradio ga je čuveni pravnik, etnolog i sociolog Valtazar Bogišić na poziv knjaza Nikole I Petrovića, a proglašen je 1888. godine.

Zakonik je specifičan po tome što je Bogišić uspešno spojio principe rimskog prava sa duboko ukorenjenim crnogorskim običajnim pravom, koristeći jasan, narodni jezik umesto teške pravne terminologije.

Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru iz 1888. godine nije samo suv pravni akt, već remek-delo pravne književnosti i sociološke misli. Knjiga predstavlja jedinstven spoj evropske pravne teorije i autentičnog crnogorskog načina života.

Bogišić je svesno izbacio porodično i nasledno pravo iz ovog zakonika. Smatrao je da su ti odnosi u Crnoj Gori još uvek previše vezani za patrijarhalne i plemenske običaje da bi se preko noći pretočili u krute zakone. Zato je knjiga podeljena na šest celina koje regulišu isključivo imovinu i ugovore:
- Prvi deo: Uvodna pravila i naređenja (o zakonima, ljudima, imovini i posedu).
- Drugi deo: Vlasništvo (vlaštvo) i druga stvarna prava.
- Treći deo: Glavne vrste ugovora (kupoprodaja, zajam, najam, ortaštvo, darovanje...).
- Četvrti deo: Ugovori uopšte (kako nastaju, kako se izvršavaju i šta se dešava u slučaju neispunjenja duga).
- Peti deo: O ljudima (fizičkim i pravnim licima), njihovoj poslovnoj sposobnosti i zadužbinama.Šesti deo: Izreke, objašnjenja i dopune (najpoznatiji deo knjige).

Kako bi zakon približio narodu, Bogišić je na samom kraju knjige formulisao kratke, ritmične mudrosti koje podsećaju na narodne poslovice. Neke od njih se i danas uče na pravnim fakultetima širom sveta:
- Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi` (Ako je ugovor u startu nelegalan, protok vremena ga neće učiniti važećim).
- `I što nije zabranjeno, može da ne bude pošteno.`
- `Zakon je za svakoga zakon, bio mu brat ili ne bio.`
- `Kome je dato da zapovijeda, onome je više nego drugome dužnost da zakone poštuje."

Kada je knjaz Nikola pozvao Valtazara Bogišića da napiše zakonik, Bogišić je odbio da jednostavno prepiše gotov model iz Francuske ili Austrije. Umesto toga, on je godinama putovao po Crnoj Gori, razgovarao sa glavarima i običnim ljudima, sastavljao ankete i proučavao kako narod sam rešava sporove. Knjiga je rezultat te opsežne ankete, zbog čega je i dobila status prve prave sociološko-pravne studije na Balkanu.

Bogišić je stvorio potpuno novu pravnu terminologiju zasnovanu na čistom narodnom jeziku. Izbacio je komplikovane latinske i nemačke izraze i zamenio ih domaćim rečima. Na primer:
- Umesto subjekat prava, upotrebio je reč imaonik.
- Umesto vlasništvo ili svojina, pisao je vlaštvo.
- Umesto pravno lice, koristio je izraz zajednica ili ustanova.

Zbog ovoga se knjiga često čita ne samo kao pravno štivo, već i kao vrhunski spomenik narodnog jezika i kulture s kraja 19. veka.



Dr Valtazar Bogišić (poznat i kao Baltazar ili Baldo) bio je jedan od najučenijih Evropljana svog vremena – vrhunski pravnik, istoričar prava, sociolog, etnograf i poliglota. Njegov naučni rad i metodologija ostavili su dubok trag u svetskoj pravnoj nauci.

Rođen je 1834. godine u Cavtatu kod Dubrovnika. Rano je ostao bez majke, a vaspitavao ga je otac, ugledni trgovac, kao i deda, slepi pomorac koji mu je širio vidike pričama o dalekim putovanjima. Bogišić je posedovao neverovatnu želju za učenjem – još kao mladić sam je naučio italijanski, francuski, nemački i klasične jezike, a bio je jedini u svom kraju koji je znao ćirilicu. Studirao je širom Evrope: u Veneciji, Berlinu, Parizu, Minhenu i Beču. Doktorirao je filozofiju u Gizenu (1862), a potom i pravo u Beču (1865).

Bogišić nije bio vezan za jedno mesto, već je gradio karijeru na najvišim nivoima nekoliko imperija i država:
- Beč: Radio je kao zvaničnik u prestižnoj Carskoj dvorskoj biblioteci.
- Ruska imperija: Izabran je za redovnog profesora istorije slovenskog prava na Univerzitetu u Odesi. Car Aleksandar II ga je lično angažovao da priprema pravne reforme u Bugarskoj nakon rusko-turskog rata.
- Crna Gora: Na poziv knjaza Nikole dolazi da izradi imovinski zakonik (na kom je radio punih 16 godina), a kasnije, od 1893. do 1899. godine, obavljao je dužnost ministra pravde Crne Gore.
- Pariz: Poslednje decenije života proveo je u Parizu kao privatni naučnik i akademik, gde je bio cenjen u najvišim intelektualnim krugovima Francuske.

Bogišić je bio pripadnik takozvane istorijsko-pravne škole. Njegov osnovni moto bio je da se zakoni ne mogu pisati iz kabineta niti prepisivati od drugih naroda. Smatrao je da pravo mora da izvire iz narodnog života i običaja. Zbog metoda koje je koristio (ankete, intervjui na terenu, statistika), danas se smatra jednim od pionira sociologije prava na globalnom nivou.

Bio je član Srpske kraljevske akademije (današnji SANU), Jugoslavenske akademije u Zagrebu (HAZU), kao i niza akademija u Parizu, Pragu i Moskvi.

Bogišić je bio jedan od najvećih bibliofila svog vremena. Tokom života sakupio je fascinantnu zbirku od preko 18.000 knjiga, 10.000 pisama, retkih rukopisa i numizmatičku kolekciju. Planirao je da osnuje veliku fondaciju u Beogradu koja bi upravljala ovom imovinom i stipendirala najbolje studente prava iz Srbije koji žele da studiraju u inostranstvu. Međutim, sudbina je htela drugačije. Preminuo je iznenada 1908. godine na železničkoj stanici u Rijeci, putujući za rodni Cavtat. Pošto nije ostavio zvaničan testament, svu imovinu je nasledila njegova sestra Marija, koja je zbirku prenela u porodičnu kuću u Cavtatu, gde se i danas čuva u Kneževom dvoru pod okriljem HAZU.