ISBN: 128
Godina izdanja: 2011
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Bora Đorđević
Izdavač: Novosti, Beograd
Godina: 2011
Obim: 207 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji.

Teško joj je odrediti žanr. Može da bude zbirka priča, može da se tretira kao zbirka poezije jer se sve vrti oko pesama, ima tu i autobiografskih elemenata, eseja, svega i svačega. Najvažnije je da se vama dopadne, a ako se to dogodi, odmah pišem nastavak, odmah ću se latiti papira i olovke. J.... kompjuter.

Ovo kaže Bora Đorđević “umesto pogovora”, na kraju svoje nove knjige.

Bora Đorđević objavio je više od 300 pesama. U ovoj knjizi uspeo je da objasni tridesetak najpoznatijih. Piše kako su nastajale: “Da, to sam ja”, “Lutka sa naslovne strane”, “Dva dinara druže”, “Srećan put, pišo moja mala”, “Dobro jutro”, “Na zapadu ništa novo”, “Ostani đubre do kraja”, “Poslednja pesma o tebi”...

Pitko, duhovito, živo, Bora za čitaoce prevrće prošlost i otkriva kako su se rađale ideje, odakle je stizala inspiracija za pesme koje su inspirisale generacije u Jugoslaviji, pa u Srbiji, ali i ostalim bivšim republikama SFRJ, kao i u Rusiji, Bugarskoj... Takve priče se gutaju ako su dobro napisane. U Borinom slučaju jesu.



Borisav Đorđević (Čačak, 1. novembar 1952 — Ljubljana, 4. septembar 2024), poznat pod umetničkim pseudonimom Bora Čorba, bio je srpski i jugoslovenski rok muzičar i pesnik. Đorđević je bio glavni vokal i tekstopisac rok grupe Riblja čorba od njenog osnivanja 1978. Pre toga je bio član muzičkih grupa Suncokret i Rani mraz. Bora Čorba je bio jedan od najpoznatijih muzičara srpske i jugoslovenske rok scene, sa velikim brojem obožavatelja, kao i upečatljiva i uticajna javna ličnost.

Rođen je 1. novembra 1952. godine u Čačku od oca mašiniste Dragoljuba i majke Nerandže, koja je predavala srpskohrvatski i ruski jezik. Otac mu je bio prvoborac.

Bio je član brojnih čačanskih i beogradskih pop i rok grupa tokom 1970-ih kao što su Zajedno, Suncokret i Rani mraz (sa Đorđem Balaševićem).

Godine 1972. u Ateljeu 212 učestvovao je izvođenju rok opere „Isus Hrist superstar”, muzička adaptacija Saša Radojčić, prepev Jovan Ćirilov, gde su zapažene uloge imali: Zlatko Pejaković, Zlatko Golubović, Azra Halilović i Branko Milićević.

U Beogradu se upisao u V beogradsku gimnaziju, potom i na Pravni fakultet. Nakon dve godine je shvatio da ta profesija nije za njega, pa je pokušao da se upiše na Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Pošto nije primljen na glumu, upisao je pozorišnu organizaciju na FDU. Od tada je apsolvent.

Od 1972. do 1975. bio je član grupe Zajedno (pevač, akustična gitara), a 1975. sa Nenadom Božićem, Snežanom Jandrlić i Vesnom Rakočević osnovao je grupu S vremena na vreme koju je napustio 1977. kad su ostali članovi odbili da izvedu njegovu pesmu „Lutka sa naslovne strane”, i pidružio se Ranom mrazu, gde se kratko zadržao.

Dana 15. avgusta 1978. osnovao je grupu Riblja čorba, koja je postala vrlo popularna tokom sledećih nekoliko meseci. Popularnost grupe se takođe počela manifestovati u Borinom alkoholizmu, što je, zajedno sa provokativnim društveno-orijentisanim pesmama, prouzrokovalo da on postane jedan od najkontroverznijih muzičara u Jugoslaviji.

Po izdanju albuma „Koza nostra” 1990. godine, bio je optužen za „vređanje radničke klase Jugoslavije”, ali su optužbe odbačene.

Nakon početka jugoslovenskih ratova, Đorđević je bio pristalica srpskih vojnika u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Sa razvojem ratnih događanja, postaje veliki protivnik vlasti Slobodana Miloševića, i taj svoj stav je izrazio albumom „Njihovi dani” koji je izdao samo pod svojim imenom, bez etikete „Riblja čorba”. U nekim kasnijim intervjuima, Đorđević je govorio da su zbog pesme „Baba Jula” Miloševići naručili njegovo ubistvo.

Bio je član Gradskog odbora DSS u Beogradu. Nakon političkih promena u Srbiji, bio je neko vreme na poziciji savetnika ministra kulture u Vladi Srbije 2004, ali je već sledeće godine bio prinuđen da podnese ostavku, nakon što je novinare televizije B92 optužio i nazvao „izdajničkom stokom”.

Đorđević je krajem avgusta 2024. godine primljen u bolnicu u Ljubljani zbog akutne egzacerbacije hronične opstruktivne bolesti pluća. Preminuo je od upale pluća ujutru 4. septembra, u 72. godini. Sahranjen je 7. septembra na Gradskom groblju u Čačku.

Objavljene knjige:
- „Ravnodušan prema plaču” (1985)
- „Hej Sloveni” (1987)
- „Prvih deset godina je najteže” (1988)
- „Neću” (1989)
- „Psihopata i lopata” (1997)
- „Srbi bez muke” (2001)
- „Brebusi” (2003)
- „Šta je pesnik hteo da kaže” (2011)
- „Debela tragedija” (2013)
- „Pusto ostrvo” (2017)