Godina izdanja: 2005
ISBN: 52
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Autor: Vladika Nikolaj Velimirović
Izdavač: Evro, Beograd
Godina: 2005
Obim: 299 str.

Knjiga „Besede pod Gorom i Nove besede pod Gorom“ je jedno od najvažnijih teološko-filozofskih dela Vladike Nikolaja Velimirovića. U njoj su sabrane njegove rane besede, eseji i duboka razmišljanja o smislu života, veri i moralu.

Naslov je inspirisan Hristovom Besedom na gori, koja predstavlja srž hrišćanske etike. Vladika Nikolaj analizira poreklo sveta, smisao ljudskog stradanja, tajnu greha i značaj pokajanja. Tekstovi nude praktične savete kako sačuvati unutrašnji mir i ljubav prema bližnjima u modernom svetu. Knjiga je pisana prepoznatljivim, poetskim i dubokim jezikom koji je lako razumljiv svakom čoveku.



Sveti Vladika Nikolaj Velimirović (1881–1956) bio je episkop Srpske pravoslavne crkve, vrhunski teolog, filozof, besednik i jedan od najplodonosnijih srpskih pisaca 20. veka. Zbog svoje neverovatne rečitosti i dubine misli, u narodu je ostao upamćen kao „Novi Zlatousti“ (po uzoru na Svetog Jovana Zlatoustog).

Rođen je u selu Lelić kod Valjeva. Osnovnu školu je završio u manastiru Ćelije, a bogosloviju u Beogradu. Bio je jedan od najobrazovanijih ljudi svog vremena. Dobio je stipendiju i otišao na studije u zapadnu Evropu. Doktorske studije završio je na prestižnim univerzitetima u Bernu (Švajcarska) gde je doktorirao teologiju, kao i u Ženevi gde je doktorirao filozofiju.

Po povratku u Srbiju teško se razboleo. Obećao je da će se posvetiti Bogu ako preživi. Zamonašio se 1909. godine u manastiru Rakovica. Tokom Prvog svetskog rata, srpska vlada ga je poslala u diplomatsku misiju u Veliku Britaniju i Ameriku. Svojim govorima je pridobio ogromnu podršku saveznika za srpsku vojsku i narod. Između dva svetska rata bio je episkop ohridski i žički. Tada je obnovio mnoge manastire, pokrenuo snažan duhovni rad i predvodio „Bogomoljački pokret“ koji je vratio narod crkvi.

Tokom Drugog svetskog rata, nemački okupatori su ga odmah stavili u kućni pritvor (u manastir Ljubostinju, pa u Vojlovicu) jer je bio protivnik pakta sa nacistima. Krajem 1944. godine, zajedno sa patrijarhom Gavrilom Dožićem, prebačen je u zloglasni koncentracioni logor Dahau u Nemačkoj. Oni su bili jedina dva crkvena poglavara iz Evrope koja su bila zatočena u ovom logoru.

Nakon oslobođenja, zbog dolaska komunističkog režima na vlast u Jugoslaviji koji mu je oduzeo državljanstvo i proglasio ga za narodnog neprijatelja, Nikolaj odlazi u Ameriku. Tamo je nastavio da piše, predaje na akademijama i okuplja srpsku emigraciju. Preminuo je 1956. godine u ruskom manastiru Svetog Tihona u Pensilvaniji. Njegove mošti su prenete u rodni Lelić tek 1991. godine, a SPC ga je kanonizovala za svetitelja 2003. godine.

Njegov književni i teološki rad obuhvata desetine tomova. Pored „Beseda pod Gorom“, najčitanija dela su mu:
- „Molitve na jezeru“ – prelepe, duboko emotivne pesme u prozi pisane na Ohridskom jezeru.
- „Misli o dobru i zlu“ – zbirka kratkih, mudrih aforizama i pouka za svakodnevni život.
- „Ohridski prolog“ – monumentalno delo sa žitijima svetaca, poukama i stihovima za svaki dan u godini.