Godina izdanja: 1964
ISBN: 297
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Velimir Hlebnjikov
Prevod: Bora Ćosić, Vera Nikolić, Milica Nikolić
Predgovor: Milica Nikolić
Likovna oprema: M. V. Vujačić
Izdavač: Prosveta, Beograd
Godina: 1964
Obim: 370 str.

„Kralj vremena Velimir I“ je kultna zbirka izabranih dela ruskog avangardnog pesnika i začetnika futurizma, Velimira Hlebnjikova, objavljena na srpskom jeziku 1964. godine u izdanju izdavačke kuće Prosveta iz Beograda. Ova knjiga predstavlja jedan od najvažnijih prevodilačkih i izdavačkih poduhvata posvećenih ruskoj avangardi na našim prostorima.



Velimir Hlebnjikov (pravo ime Viktor Vladimirovič Hlebnjikov, 1885–1922) bio je jedan od najfascinantnijih stvaralaca 20. veka. Iako ga je šira javnost često smatrala osobenjakom, kolege pesnici poput Majakovskog i Mandeljštama, kao i lingvisti poput Romana Jakobsona, smatrali su ga apsolutnim genijem i „pesnikom za pesnike“.

Hlebnjikov je bio ključni osnivač ruskog kubofuturizma, ali je njegov najveći doprinos korenita reforma jezika. Sa Aleksejem Kručonihom stvorio je „zaumni jezik“ (zaum) – jezik koji prevazilazi granice običnog razuma. Smatrao je da reči imaju sopstvenu magijsku i emotivnu vrednost, nezavisno od njihovog ustaljenog značenja. Kreirao je hiljade novih reči (neologizama) koristeći slovenske korene i prefikse. Njegova čuvena pesma Zakletva smehom (Zakljatie smehom) sastavljena je isključivo od novostvorenih varijacija reči „smeh“.

Pored književnosti, Hlebnjikov je studirao matematiku, biologiju i orijentalne jezike. Bio je opsednut pronalaženjem univerzalnih zakona vremena. Verovao je da istorijom ne upravljaju slučajnosti, već strogi matematički ciklusi. Provodio je godine računajući datume velikih bitaka i padova imperija. Koristeći svoje matematičke formule, u svojoj brošuri Učitelj i učenik (1912) tačno je predvideo pad Ruske imperije i revoluciju 1917. godine.

Hlebnjikov je bio duboki utopista i pacifista, zgrožen užasima Prvog svetskog rata. Osnovao je fiktivno „Društvo predsednika zemaljske kugle“ (ili Savez 317). Ideja je bila da svetom ne vladaju političari i države, već 317 najboljih pronalazača, umetnika i mislilaca (među kojima su bili i H. Dž. Vels, Rabindranat Tagore i Marineti). Oni bi stvorili pravedno društvo i harmoniju na planeti.

Živeo je kao apsolutni osobenjak i lutalica, potpuno ravnodušan prema materijalnom svetu. Nije imao stalno mesto boravka; putovao je Rusijom, Kavkazom i Persijom sa jednim jastukom ili vrećom. Svoje neprocenjive rukopise i pesme čuvao je u jastučnici. Često bi ih gubio, poklanjao strancima ili ih koristio da naloži peć kada mu je bilo hladno. Prijatelji pesnici su bukvalno išli za njim i sakupljali papiriće sa stihovima da ne bi bili nepovratno izgubljeni. Umro je u 36. godini u ruskom selu Santalovo, od posledica neuhranjenosti, gangrene i malarije, ostavši do kraja veran svom nomadskom i asketskom načinu života.


Priređivač, autorka izbora i predgovora za knjigu „Kralj vremena Velimir I“ bila je Milica Nikolić (1925–2019). Ona je bila jedna od najvažnijih i najuticajnijih ličnosti u jugoslovenskoj kulturi, poznata kao vrhunska esejistkinja, antologičarka, prevoditeljka i dugogodišnja urednica u kultnoj izdavačkoj kući Nolit.

Rad Milice Nikolić na ruskoj avangardi nije bio običan prevodilački posao, već pravi istraživački poduhvat. U vreme kada su u Sovjetskom Savezu mnogi avangardni pisci bili zabranjeni, proskribovani ili potpuno potisnuti iz zvanične istorije, ona je putovala, istraživala evropske i sovjetske biblioteke i „iskopavala“ zaboravljene rukopise. Zahvaljujući njoj, jugoslovenska publika je često pre same ruske javnosti dobijala sistematična i luksuzna izdanja autora kao što su Velimir Hlebnjikov, Osip Mandeljštam, Andrej Beli i Josif Brodski.

Kao sekretar kultnog modernističkog časopisa Delo i urednica, Milica Nikolić je okupljala i usmeravala čitavu plejadu mladih jugoslovenskih pesnika. Kada bi priredila knjigu poput Hlebnjikovljeve, ona bi angažovala domaće pesničke genije da prepevaju stihove sa ruskog. Blisko je sarađivala sa Vaskom Popom (koji ju je zvao Milja), Brankom Miljkovićem, Stevanom Raičkovićem i Borom Ćosićem (koji je prevodio stihove upravo za knjigu Kralj vremena Velimir I). Na taj način, ruska avangarda je direktno oblikovala i modernizovala srpsku poeziju 20. veka.

Bila je poznata kao beskompromisni književni autoritet. Danilo Kiš je redovno dolazio u njen stan kako bi satima raspravljao sa njom i tražio njeno mišljenje o stilskim rešenjima u svojim romanima i polemikama. Bila je i dugogodišnja prijateljica i tumač dela Radomira Konstantinovića (autora Filosofije palanke).

Pored prevođenja i priređivanja, objavila je nekoliko kapitalnih knjiga eseja i teorijskih radova, među kojima su:
- Ruske poetske teme (1972)
- Igra protivrečja ili „Krotka“ Dostojevskog (1975)
- Tumač ptičijeg leta (1998)

Milica Nikolić je proživela dug život (preminula je u 94. godini u Beogradu), ostavivši iza sebe neizbrisiv trag. Njen predgovor u knjizi Kralj vremena Velimir I i danas se smatra jednim od najboljih teorijskih tekstova o Hlebnjikovu napisanih na našem jeziku.